Апстракт: Овај чланак истражује улогу предузимљивих страних студената у заплетеним неформалним мрежама тзв. друге економије у Румунији током 1980-их, тако што преиспитује недовољно истражени део дистрибутивног ланца, снабдевање недостајућом или дефицитарном робом, што је додатно ојачало црно тржиште. Анализом мреже која је пратила невероватне везе, приликом усредсређивања на међународне сајмове као потенцијалне прилике у којима ће се неформалне везе вероватно најпре остварити идентификован је потпуно неочекиван канал.  Студија случаја представља другу економију као транснационално место где се различити актери такмиче у стварању чврсте/ конвертибилне валуте. 

Кључне речи: транснационалне мреже, комунизам, прекогранични токови, економија несташице, друга економија

Као корисници динамичне политике социјалистичке Румуније, која је настојала да отвори свету своје престижно високо образовање, страни студенти уписани на универзитете широм земље су се током 1980-их година, баш као и већина румунског становништва, суочавали са изгледним несташицама и дефицитом робе. Међутим, с обзиром на статус странаца, они су имали приступ западним производима недоступним већини локалног становништва, јер су дефицитарну робу могли да купују у нарочитим продавницама које су је продавале искључиво за чврсту/конвертибилну валуту. Предузимљиви студенти су даље препродавали робу за којом је владала велика потражња на црном тржишту. У раду се предлаже методолошки оквир инспирисан анализом мреже, при чему се истраживање усредсређује на актере неформалних мрежа друге економије, преиспитујући методе помоћу којих су се инострани предузимљиви студенти снабдевали робом коју су потом препродавали. Трговачки сајмови које је организовала компанија „Петер Јустесен“, данско бесцаринско предузеће за снабдевање дипломата, потврдили су да је током периода 1985–1987. ова врста догађаја била потенцијална прилика за успоставу првих неформалних комерцијалних/трговинских веза. Током 1987. куповину су обављали не само чланови дипломатских мисија већ и страни студенти из свих универзитетских центара, који су, штавише, помагали да се испоручују наруџбине резервисане искључиво за носиоце дипломатских пасоша. Проблематично учешће страних студената у комерцијалним трансакцијама изложбе „Петер Јустесен“ из 1987. године уоквирује комунистичку другу економију као транснационално место, откривајући далеко сложенију слику од савремених наратива о овој теми.