Апстракт: Југословенска изложба робе широке потрошње у Москви била је прва оваква изложба коју је Југославија организовала у комунистичкој земљи. Отворена је за посетиоце 25. маја 1960. године, усред тешке међународне политичке кризе која се развила непосредно после обарања америчког У-2 шпијунског авиона изнад Совјетског Савеза. Ослањајући се на пропагандни успех Америчке националне изложбе у Москви 1959. године, Југословени су успели да постигну још један пропагандни поен на рачун совјетског престижа, приказујући да је социјализам ван совјетског блока, у блиској сарадњи са Сједињеним Америчким Државама, био не само могућ, већ и бољи. 

Кључне речи: Југословенско-совјетски односи, изложба, пропаганда, „мека моћ“, роба широке потрошње 

Прва југословенска изложба робе широке потрошње у Москви отворила је врата за совјетску јавност 25. маја 1960. године. Одржана је у време Хрушчовљеве берлинске кризе 1958–1963, једног од најопаснијих и најсложенијих периода хладноратовских конфронтација. Ово је, такође, био и период обновљених стабилних односа Београда и Москве, што је посебно било видљиво у сфери економске сарадње. Одржана мање од годину дана након успешне Америчке националне изложбе, која је остварила пропагандни тријумф представљајући високи животни стандард америчког либералног капитализма, Југословенска изложба робе широке потрошње представљала је специфичан наставак овог америчког пропагандног успеха, са првенственим задатком да представи југословенску верзију социјалистичког потрошачког раја. Показујући жељном становништву иза Гвоздене завесе да се благодети капитализма могу култивисати и у социјалистичкој земљи, изложба је била подједнако успешна и у сејању семена раздора међу совјетским становништвом.  Иако је Југославија имала ограничене могућности да организује такву изложбу, посебно у погледу доступности неопходне робе широке потрошње, изложба је на крају успела у својим основним циљевима, упркос свим препрекама које је стварала совјетска страна. Стиче се утисак да је глад за било каквом разноврсношћу у овим предметима међу совјетским становништвом била једноставно превелика, а способност или спремност совјетске индустрије да се повинује захтевима сопственог становништва у једнакој мери ограничена.