Апстракт: Рад на основу југословенске архивске грађе побија тврдње о наводно насилном исељавању косовскометохијских Албанаца педесетих година 20. века, стављајући догађаје у контекст југословенско-турских односа и мањинске политике Југославије. 

Кључне речи: Косово и Метохија, Албанци, Турци, Турска, исељавање 

Исељавање муслимана с подручја Балкана је појава која сеже у даљу прошлост. У периоду после Другог светског рата прво су почели да се исељавају припадници других мањина, а муслимани су кренули после „џентлменског споразума“ између Тита и турског министра иностраних послова Фуата Киприлија. Споразум је подразумевао исељавање Турака из Македоније, али су се и други муслимани придружили, па су југословенске власти настојале да ограниче исељавање само на крајеве Македоније насељене Турцима. Ово није успело, јер у Македонију почињу да пристижу муслимани из других делова земље, у намери да се иселе. Међу њима је било и косовских Албанаца. Као и Турци, и они су се исељавали због верских, економских и социјалних разлога. Чланак показује не само да југословенске власти нису подстицале исељавање Албанаца већ да су покушавале да га онемогуће.