Апстракт: Неколико немачких ромских-синтских породица, чланова каравана путујућих артиста, кренуло је из средње Немачке у пролеће 1942. и стигло до Истанбула у јануару 1943, прошавши кроз ратом захваћен Балкан. Крајем јануара 1943. су ухапшени и из Истанбула пребачени у логор на Црвеном крсту у Нишу, да би неколико месеци касније били пребачени у Бањички логор (Anhaltelager Dedinje) у Београду, одакле су крајем јуна одведени у „цигански логор“, део Аушвица. Кроз судбину ове групе Рома разматра се и расистичка политика националсоцијалистичког режима према Ромима и Синтима са коначном консеквенцом – њиховим масовним физичким уништењем, геноцидом (Порајмос).

Кључне речи: Други светски рат, Балкан, расизам, Роми и Синти, Бањица, Аушвиц, Pharrajmos.

Трупа састављена од неколико породица (са укупно 34 члана – мушкараца, жена и деце) повезаних рођачким везама, коју је предводио најстарији члан Карл Блум, кренула је из Немачке у пролеће 1942. године на путовање преко северне Италије и Балкана (Загреб, Београд, Букурешт, Софија), кршећи строге забране нацистичких власти. На путу је било рођено и двоје деце. Почетком 1943. трупа је стигла у Турску, али су турске власти због сумњивих докумената одбиле да им дозволе боравак на својој територији, што је скренуло пажњу немачких представника у Истанбулу. Блум и његова трупа враћени су на бугарску територију, да би их крајем јануара 1943. у окупираном Скопљу ухапсила бугарска полиција и предала немачкој полицији. Пребачени су у немачки логор на Црвеном крсту у Нишу, одакле су после неколико месеци били транспортовани у Бањички логор (Anhaltelager Dedinje) у Београду. Крајем јула 1943. упућени су на последње одредиште, у „цигански логор“ – део логорског комплекса Аушвиц, где су страдали. Кроз судбину ових неколико породица немачких Рома (Синти), забележену у документима немачких окупационих власти у Београду, у чланку се разматра и шири контекст – расистичка политика национал-социјалистичког режима према овом мањинском народу, али и раширени традиционални антиромски дискурс у европским земљама, услед чега  је током Другог светског рата створено окружење које је довело до геноцида (Порајмос) над Ромима и Синтима, како у нацистичким логорима  смрти, тако и на стратиштима и логорима широм Европе. Путовање Карла Блума и његове трупе кроз Југоисточну Европу 1942–1943, са трагичним крајем, може се посматрати и као парадигма свих неуспелих бекстава од геноцидне праксе националсоцијалистичког и њему савезничких режима током Другог светског рата.