Јован Чавошки

За један праведнији свет: Југославија, несврстани и борба за „Нови међународни економски поредак“ (1973–1976) 

Апстракт: Овај чланак, ослањајући се пре свега на документа из архива у Србији, Индији, САД-у и Британији, као и на релевантну домаћу и страну литературу, настоји да прикаже порекло, ток и резултате борбе Југославије и Покрета несврстаних за „Нови међународни економски поредак“ током 70-их година 20. века, што је био први системски покушај да се коренито измени карактер и структура светског економског система, али у корист земаља у развоју, које су постајале све значајнији међународни чиниоци. 

Кључне речи: нови светски економски поредак, Југославија, Покрет несврстаних, земље у развоју, развијене земље, Север–Југ, економски развој

Резиме: Економска димензија глобалне несврстаности увек је била присутна у размишљањима несврстаних лидера још од самих почетака њихове међународне борбе током 50-их. Међутим, услед интензивног међублоковског сукоба који је обележио прве две деценије Хладног рата, безбедносна питања су углавном доминирала несврстаном агендом. Упркос овим доминантним тенденцијама, социјалистичка Југославија и њен лидер Јосип Броз Тито били су међу првима који су рано схватили да је без друштвено-економског развоја и потоњег благостања било немогуће за несврстане земље да играју било какву значајнију улогу у светским пословима у будућности. Пошто се несврстана група извукла из системске кризе крајем 60-их, а коју је напоредо пратио успон детанта суперсила који је био првенствено обележен блоковском сарадњом и прилагођавањем, као и свеопштим попуштањем напетости, историјски моменат је увелико сазрео да друштвено-економска агенда несврстаности однесе превагу и постане главно усмерење новооснованог Покрета несврстаних.  Користећи последице нафтног ембарга ОПЕК-а крајем 1973. године, Покрет је прогласио свету своју нову глобалну иницијативу, тзв.  „Нови међународни економски поредак“ (НМЕП). Овај концепт требало је да подстакне прекомпоновање целокупног светског економског и финансијског система на основу принципа правде и једнакости, првенствено делујући у интересу земаља у развоју, тако истовремено утичући и на политичке промене. Штавише, ово је био најозбиљнији системски изазов који је покренуо Трећи свет против западне хегемоније тих деценија, изазов који је затресао саме темеље хладноратовског поретка, све више утичући на благостање глобалног Севера. Суштина целокупног овог концепта сводила се на увођење нове трговинске праксе, национализацију стратешких сировина, развој трговине Југ–Југ, појачани протекционизам, као и успостављање нових финансијских институција, напоредо са постојећим, све у циљу да најсиромашнији чланови међународне заједнице добију снажну полугу притиска како би побољшали свој положај и стали раме уз раме са најбогатијима. У свим овим активностима, Југославија је одиграла кључну улогу, заједно са још неким земљама, пре свега са Алжиром. У тренутку док је Запад био изненађен оваквом дипломатском офанзивом, Покрет несврстаних је постизао резултате у низу важних области, али чим су западне силе поново учврстиле свој положај, истовремено утичући на јединство богатих и сиромашних чланица  Покрета, НМЕП је изгубио свој замајац и коначно се завршио неуспехом. Без обзира на то, упркос негативним појавама, НМЕП је био весник нових ветрова независности и еманципације Трећег света који настављају да покрећу политику тог дела света све до наших дана.