Јована Перишић

Спорт (ни)је изнад свега: Олимпијада у Москви 1980. године у перцепцији несврстане Југославије

Апстракт:У контексту изучавања Хладног рата, на основу југословенске архивске грађе, релевантне домаће и стране литературе, као и примера из југословенске штампе, у раду се сагледава положај СФРЈ и њени односи са блоковима на Летњим олимпијским играма у Москви 1980. године. Анализа учешћа југословенских спортиста на овој олимпијади  даје нам одговор на питање у којем је обиму југословенски спорт следио тадашња актуелна политичко-идеолошка  кретања у свету, односно у којем се узрочно-зависном положају тада налазио. 

Кључне речи: Олимпијада у Москви, СССР, САД, СФРЈ, југословенски спортисти, штампа, бојкот, Хладни рат

Резиме: Коришћење југословенске штампе у сврху бољег разумевања и тумачења југословенског друштва постало је готово неизбежно након процеса либерализације штампе. Борба, Политика и Вјесник су од почетка до краја настојали да дају што више конкретних информација везаних за бојкот и организацију Олимпијаде у Москви, као и за учешће југословенских спортиста. У анализи текстова југословенске штампе о московској Олимпијади јасно се уочавају две фазе.  Прва се односи на информативно извештавање, сензационалистичке наслове и помало идеолошки обојене текстове о бојкоту, у којима новинари партијских листова Борбе и Вјесника нису подржавали и оправдавали потез Картерове администрације. Друга фаза односи се на период када су југословенски спортски савези одлучили да пошаљу своје спортисте на Олимпијаду, стога су и новински текстови из тог периода такође информативног карактера али се више односе на спортске успехе СФРЈ и дају више објективних анализа квалитета њихове игре. Премда су информације из штампе и даље биле идеолошки обојене, управо је у том информативном карактеру и раздвајању од интерпретације и лежала највећа предност југословенске штампе, захваљујући чему ми данас можемо приступати њеној анализи као релевантног историјског извора. Политичка експлоатација светског спортског догађаја, као и његове последице биле су кључни показатељи интензивирања глобализације медија и спорта. Олимпијске игре одржане 1980. године данас се сматрају симболом и кулминацијом Хладног рата у спорту и олимпизму. Оне су одличан пример нераскидиве везе и сталног преплитања спорта и политике у хладноратовском периоду. Неприлажење кампањи бојкота било је само потврда Титове ванблоковске политике. Учешћем на Олимпијади СФРЈ је директно учествовала у борби за ублажавање међународних тензија, у циљу очувања мира на принципима једнакости и међусобног поштовања, на којима је почивао и сам савремени олимпијски покрет. Премда се тадашње југословенско политичко руководство одлучило да не следи кампању бојкота коју је повео САД, односи са њим нису били пољуљани том одлуком. Са друге стране, југословенско учешће на московској Олимпијади није уједно значило и одобравање политичке филозофије СССР-а. Југословенски спорт ревносно је испратио све фазе спољнополитичког лавирања СФРЈ током Хладног рата и остао веран политици коју је диктирао државни апарат. Због недоласка одређених земаља, које су бојкотовале московске игре, ослабљена конкуренција у појединим спортовима довела је до тога да су југословенски спортисти освојили завидан број медаља за своју земљу, укључујући златне медаље у кошарци и боксу. Југословенско руководство је игре у целини оценило као врло успешне, посебно за СФРЈ и за развитак њеног спорта, као и за наставак сарадње са другим међународним спортским савезима.