Бојан Симић

Социјалистичка Југославија и државе Јужне Америке (1946–1950) – успостављање дипломатских и економских односа

Апстракт: У раду се на основу необјављене архивске грађе, публикованих извора и релевантне литературе анализирају односи ФНР Југославије и земаља Јужне Америке у првим годинама након Другог светског рата. За почетну годину истраживања узета је 1946, када је Југославија обновила и поново успоставила дипломатске односе са најважнијим државама јужноамеричког континента, а као  крајња граница одабрана је 1950. – година потписивања трговинских уговора са Бразилом, Уругвајем, Парагвајем и Перуом, врхунца трговинске размене са Аргентином и поновног успостављања прекинутих дипломатских односа са Чилеом.

Кључне речи: Југославија, Јужна Америка, дипломатија, економски односи, Хладни рат

Резиме: Након консолидације власти у земљи по завршетку Другог светског рата и регулисања односа са великим силама и европским земљама, дипломатија ФНРЈ потражила је међународно признање и на другим континентима. У ту сврху на простор Јужне Америке средином 1946. кренуо је генерал Љубо Илић као изванредни посланик и опуномоћени министар. До краја 1946. успостављени су дипломатски односи са три најважније државе континента: Бразилом, Аргентином и Чилеом. Радило се о земљама у којима је пре рата посланства имала и Краљевина Југославија. Са већином осталих држава јужноамеричког континента односи су успостављени почетком педесетих година. Поред тога, десио се и један обрнути процес: са Чилеом је дошло до прекида дипломатских односа октобра 1947. Наиме, чилеански председник оптужио је југословенског отправника послова Андреја Цуњу и Далибора Јакашу, саветника посланства ФНРЈ у Буенос Ајресу, за активности против уставног поретка и привреде Чилеа.  Дипломате су протеране из земље а влада ФНРЈ је реаговала прекидом дипломатских односа. Главни разлог прекида дипломатских односа Чилеа и Југославије била је унутрашњополитичка ситуација са којом су се у јесен 1947. суочили председник Гонзалес Видела и влада, али је био присутан и делимичан утицај САД-а, као и револуционарне активности неких југословенских дипломата и исељеника.  Југославија је у Јужној Америци имала и своје економске интересе, које је покушавала да оствари преко својих посланстава и трговачких мисија које је слала у земље континента. Први трговински уговор потписан је са Аргентином јуна 1948, а током 1950. то је учињено са читавим низом земаља: Уругвајем, Парагвајем, Бразилом и Перуом. Ти уговори довели су до систематизације међусобне трговине и њеног успона па је 1950. Аргентина била пети извозни а шести увозни партнер ФНРЈ. Након тога примат преузима Бразил. Југославија је из земаља Јужне Америке највише увозила кожу, вуну, памук, какао и кафу, док је извозила цемент, дрво, хмељ и хемијске производе.