Тодор Куљић

Самовиђење ангажмана – један сегмент аутобиографије као историјског извора 

Апстракт: Ангажман је важна компонента аутобиографије као историјског извора. Како се сећамо онога што јесмо зависи и од тога како се сећамо шта смо као интелектуалци чинили. Размотрена је идејна и морална страна ангажмана, промена садржаја ангажмана након слома социјализма и изнета критика конверзије интелектуалаца. Прилог је и саморефлексивни покушај пишчевог виђења сопственог професионалног ангажмана у научним и публицистичким радовима и практичној активности. Саморефлексивна свест о ангажману не робује коректним хегемоним појмовима који претварају аутентичну у друштвеноприхватљиву прошлост. 

Кључне речи: ангажман, аутобиографија, саморефлексија, конверзија

Резиме: Ангажман је важна компонента аутобиографије као историјског извора. У раду је размотрена идејна и морална страна ангажмана, промена његовог садржаја након слома социјализма и изнета критика конверзије интелектуалаца. У аутобиографији се ангажман не реконструише само голим избором светлих дешавања из прошлости него и појмовима којима се иста прошлост вреднује и објашњава. Рад на аутентичној прошлости и на аутентичном ангажману тражи чување и аутентичних појмова прошлости. Нужна је критичност  према хегемоној когнитивној и вредносној схеми која утиче на избор важних садржаја у аутобиографском сећању. Другим речима, треба разликовати аутентичну од коректне властите прошлости. Овај прилог је и саморефлексивни покушај пишчевог самовиђења професионалног ангажмана у научним и публицистичким радовима и практичној активности.  Аутор наводи да се понашао као системско-теоријски узбуњивач не подстичући делање у складу са ванвременом врлином нити са договореном процедуром, него са социјалном правдом и грађанском једнакошћу. Није бранио уставни ни национални, већ социјално-грађански еманципаторски патриотизам. Везан за класу, али не органски, осећао се дужним да стручно говори критички о моћи по позиву, а не као организовани партијски активиста. Али није био ни слободнолебдећи интелектуалац, него критичар капитализма и национализма, а не тоталитаризма ни мондијализма. У осврту на властити ангажман писац се трудио да буде објективан према властитим очекивањима и према властитом искуству.