Игор Вукадиновић

Призренски процес 1956. и његова ревизија 1968. године 

Апстракт: Циљ рада је да расветли нејасноће које су пратиле судски процес у Призрену против девет лица осумњичених за шпијунажу и непријатељску делатност, као и правоснажно поништавање овог процеса и донесене пресуде дванаест година касније. Истраживање је првенствено засновано на необјављеној грађи која се чува у Архиву Косова у Приштини, затим на грађи Централног државног архива у Тирани и фонда Безбедносно-информативне агенције Државног архива Србије у Београду, уз коришћење докумената из осталих архива и објављених извора и литературе на ову тему. 

Кључне речи: Косово и Метохија, Призренски процес, Савез комуниста Југославије, Фадиљ Хоџа, Јосип Броз Тито

Резиме: Органи Управе државне безбедности су током 1955. и 1956.  године дошли до сазнања да је део њених сарадника на Косову и Метохији радио за Албанску обавештајну службу. Даља истрага је показала да су тајне контакте са Албанијом одржавали и највиши албански руководиоци у области – Мехмет Хоџа и Фадиљ Хоџа. Упркос сведочењима осумњичених, Александар Ранковић и Слободан Пенезић су, уз консултовање са Јосипом Брозом, одлучили да се против албанских руководилаца и функционера не покреће истрага, а да на суђење буду изведени само они агенти који су већ били ухапшени. Иако је на Призренском процесу 1956. заправо заташкана умешаност албанских покрајинских функционера у обавештајну делатност Албаније, а њихова имена избрисана из истражних записника, десет година касније ови функционери су Призренски процес прогласили за „најтежу деформацију Удбе“, чији је циљ била „политичка  ликвидација косовског руководства“. Фадиљ Хоџа је искористио политичку контролу над правосуђем у покрајини како би, без иједног новог доказа, правоснажно поништио пресуду Окружног суда у Призрену од 19. јула 1956. и рехабилитовао осуђене. На тај начин, судство је стављено у функцију изградње мита о „угњетавању Албанаца за време Ранковића“, а група око Фадиља Хоџе заводила је режим  страха и насиља над Србима у покрајини крајем шездесетих година.

Nazad