Саша Мишић

„Не може се више поновити 1948. година!“ Југославија и италијански комунисти и социјалисти 1957–1962. 

Апстракт: Рад представља анализу односа између Југославије и две најзначајније партије италијанске левице: Комунистичке партије Италије (КПИ) и Социјалистичке партије Италије (СПИ), у периоду када су поново били заоштрени југословенско-совјетски односи, и настоји да објасни на који начин је спор на релацији Београд–Москва утицао на односе југословенских комуниста са овим италијанским партијама. 

Кључне речи: Југославија, Социјалистичка партија Италије, Комунистичка партија Италије, СССР, сарадња

Резиме: Југославија је током 1957. остварила блиску сарадњу са Комунистичком партијом Италије, са којом је на јесен претходне године обновила односе прекинуте након Резолуције Информбироа. Сарадњу нису поквариле ни несугласице које су се појавиле у односима Југославије са СССР-ом након револуционарних догађаја у Мађарској. Истовремено, Југословени су 1957. успоставили односе и са Социјалистичком партијом Италије, али они нису били тако интензивни као са КПИ. Ако су односи са комунистима и социјалистима током 1957. ишли у истом правцу – мада не и подједнаком брзином – ствари су се почеле мењати наредне године. Прекретницу је представљао VII конгрес СКЈ, који је довео до отвореног сукоба на релацији Београд– Москва. Након конгреса КПИ је почела да усклађује своју политику са ставовима које су заступали СССР и остале комунистичке партије, али је настојала и да одржи неки вид сарадње са Југословенима. То су најчешће били контакти са масовним организацијама које су биле под индиректном контролом италијанских комуниста, док су руководства две партије одржавала неформалне контакте. Социјалистичка партија Италије наступала је са другачијих позиција. Како су у посматраном периоду раскинули дотадашњу блиску сарадњу са КПИ и били ослобођени притиска да морају да усаглашавају своју политику са италијанским комунистима и СССР-ом, социјалисти су приступили свеобухватној сарадњи са Југославијом. Тако је крајем 50-их СПИ постала најблискија Југословенима, не само када су партије италијанске левице у питању већ, чини се, и у ширем европском оквиру. Блискост се нарочито видела у ставовима према спољнополитичким питањима и у односу према међународном радничком покрету.  Поновно приближавање Југославије и СССР-а почетком 60-их имало је одраза и на везе са италијанским партијама. Тада је интензивирана сарадња са КПИ, док су односи са социјалистима почели да губе на дотадашњем значају.