Александар В. Милетић

Југословенски комунисти и норвешки лабуристи 1951–1956. 

Апстракт: Тема овог рада је сарадња југословенских комуниста и Радничке (лабуристичке) партије Норвешке у првој половини 50-их година 20. века, у периоду који је југословенску спољну политику обележио бурним догађајима, од крајње затегнутости до нормализације односа са Источним блоком и СССР-ом и почетка формирања нове политике ванблоковске неутралности. Истраживање је спроведено у највећој мери на основу необјављених извора (архивских докумената) југословенске провенијенције и адекватне научне литературе. 

Кључне речи: југословенски комунисти, норвешки лабуристи, Југославија, Норвешка, Скандинавија, Хладни рат, спољна политика

Резиме: Југославију и Норвешку, у европским оквирима две удаљене земље, после Другог светског рата, а посебно након југословенско-совјетског сукоба 1948, спојили су геостратешки интереси. Њих су дефинисали географска близина скандинавских земаља СССР-у и тадашњи односи Југославије и Москве, који су између 1951. и 1956. прешли путању од затегнутости до нормализације. Сарадња југословенских комуниста и Лабуристичке партије Норвешке (ЛПН) у том периоду значила је и сарадњу двеју земаља, пошто су и једни и други, свако на свој начин, држали власт у својим државама. Почев од 1951. односи југословенских комуниста и норвешких лабуриста перманентно су напредовали, за разлику од сарадње са многим другим западноевропским социјалистима, који су, у зависности од промена југословенске политике, мењали и свој однос према Југославији. Почетком сарадње КПЈ и Лабуристичке партије Норвешке може се сматрати посета прве високе делегације норвешких лабуриста Југославији, октобра 1951. Наредних година сарадња је напредовала и интензивирана је после Стаљинове смрти и почетка нормализације односа између Југославије и СССР-а. Тако ни поједини неспоразуми  („случај Ђилас“) нису битније утицали на слабљење ових односа. Посета делегације ССРНЈ Норвешкој, октобра 1954, значила је потврду добре сарадње. У наредне две године динамика односа одржавана је преко редовних веза југословенских дипломатских представника у Ослу и представника ЛПН-а, као и путем узвратних посета у 1955. и  1956. са пратећим норвешко-југословенским „социјалистичким конференцијама“ на којима су детаљно анализирана међусобна искуства у друштвеном развоју и разматрана актуелна спољнополитичка питања. Разлика између норвешких лабуриста и југословенских комуниста, поготову у идеолошком погледу, није била мала, али није представљала ни препреку за сарадњу и препознавање заједничких интереса у хладноратовском свету сукобљених блокова.