Владимир Љ. ЦВЕТКОВИЋ
Институт за новију историју Србије, Београд
cvetkovicv@yahoo.com
Обнова дипломатских односа Југославије и Румуније после Другог светског рата
Апстракт: Рад је написан на основу југословенских архивских извора и релевантне литературе и представља реконструкцију процеса нормализације дипломатских односа Југославије и Румуније после Другог светског рата. Дуготрајност процеса који је започет септембра 1944. а окончан фебруара 1946. указује на то да су, и поред обостране жеље да се дипломатски односи обнове, чиниоци попут спољнополитичких интереса СССР-а, околности под којима су односи прекинути 1941. и унутрашње политичке ситуације у Румунији имали велики утицај на његов ток.
Кључне речи: Југославија, Румунија, југословенско-румунски односи, дипломатски односи, Други светски рат, совјетизација
Резиме: Дипломатски односи између Југославије и Румуније нису постојали од 9. маја 1941. када их је прекинула југословенска влада у избеглиштву због румунског признања Независне Државе Хрватске на њеној територији. После државног удара краља Михаила 23. августа 1944. и преласка на страну западних савезника, Румунија је била заинтересована за обнову односа са Југославијом не би ли изашла из дипломатске изолације. Нова југословенска влада, у којој је доминирала Комунистичка партија Југославије, била је у потпуности окренута Совјетском Савезу и деловала је у складу са његовим жељама да до обнове дипломатских односа не може доћи пре него што буду обновљени совјетско-румунски односи. Југославија стога већ октобра 1944. у Букурешт шаље политичког представника. Формална иницијатива за обнову дипломатских односа дошла је са румунске стране августа 1945. а коначна обнова остварена је тек у фебруару 1946. године. Дуго трајање процеса обнове дипломатских односа између Југославије и Румуније после Другог светског рата било је последица спољнополитичких околности, проблема насталих услед прекида односа, али и резултат унутрашње политичке ситуације у Румунији. У сукобу краља Михаила и предратних политичких партија са Народним демократским фронтом (којим је доминирала Комунистичка партија Румуније), који је био део ширег процеса совјетизације Румуније, Југославија је била активни помагач КПР и Совјета. Из тог разлога, на обнову дипломатских односа између двеју суседних земаља треба гледати као на део помоћи коју је Југославија пружала Комунистичкој партији Румуније у настојањима да се домогне апсолутне власти у земљи.