Никола Мијатов

Институт за савремену историју, Београд

nikolamijatov@gmail.com

Југославија и Социјалистичка интернационала (1951–1954)

Апстракт: Предмет oвог рада су динамични односи Југославије и Социјалистичке интернационале у периоду 1951–1954. године. Сагледани су кроз призму прикључења Југославије том телу, као и кроз засебне догађаје који су значајно утицали на међусобне односе: случај Живка Топаловића, учешће Интернационале у тршћанском питању и њене реакције на продубљивање односа Југославије са Трећим светом.

Кључне речи: Југославија, Социјалистичка интернационала, Живко Топаловић, тршћанско питање

Резиме: Од оснивања Социјалистичке интернационале Југославија је била једна од њених често присутних тема. Будући да je почетком 50-их година геостратешки била ближа Западу, у неколико наврата је разматрано и њено чланство у Интернационали. Ипак, значајне идеолошке разлике биле су препрека, барем на површини. У бити, међудржавни спорови били су кључни за оштре ставове појединих партија по питању југословенског чланства у овој организацији. Специфичну улогу одиграли су британски лабуристи, који су настојали да Југославију одрже „на површини воде“, да спрече ширење њеног утицаја на сферу европске левице. Нарочито је у ту сврху коришћен положај Живка Топаловића, који остаје члан Интернационале и наставља да ужива њихову заштиту. С друге стране, Југославија није испољавала нарочите тежње ка учлањењу у Интернационалу и врло брзо, с продором у Трећи свет, постаје за њу незаинтересована. Прекретница је свакако била 1954. година. Са појавом случаја Милована Ђиласа, кључне особе за контакт са Интернационалом, Ђилас и Владимир Дедијер, нашле су се под прогоном и партије и судства, па су управо њихове везе са левицом Запада помињане у искључиво негативном контексту. Проблем положаја Југославије произилази из природе саме југословенске власти. Пошто је потекао из аутентичне револуције, партијски врх није био спреман да се потчини ни Стаљину и наспрам њега је изградио своју независност. Потчињавање Социјалистичкој интернационали и доминантном утицају британских лабуриста стога никако није долазило у обзир. Такође, Интернационала махом није имала разумевања за особености Југославије и настојала је да је уклопи у калупе западноевропске социјалдемократије. То неразумевање је свакако и допринело опредељењу за несврстаност и грађењу заиста особеног пута, што у социјализам што кроз геостратешке прилике Хладног рата.

Nazad