Коста НИКОЛИЋ

Институт за савремену историју, Београд

kostasnikolic@yahoo.com

Извори Хашког трибунала о нападу на ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године

Апстракт: У тексту се говори о повлачењу Југословенске народне армије из Босне и Херцеговине током пролећа 1992. и злочину који је над њеним припадницима изршен 2. и 3. маја 1992. у центру Сарајева, посебно у Добровољачкој улици. Aкценат је стављен на изворну грађу која је јавности постала доступна након што је уврштена у судске списе Међународног трибунала за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије после 1991. (International Tribunal for the Prosecution of Persons Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Committed in the Territory of the Former Yugoslavia since 1991). Документа се налазе на јавној бази Трибунала у Хагу.

Кључне речи: Југословенска народна армија, Сарајево, Добровољачка улица, паравојне формације, грађански рат

Резиме: Положај ЈНА у Босни и Херцеговини (2. војна област) био је изузетно сложен. Са завршетком рата у Хрватској криза се прелила и у ову републику, која је од почетка 1992. била захваћена националним поделама на свим нивоима. У тој ситуацији, команда 2. војне области била је једина савезна институција у Босни и Херцеговини која је покушавала да уважава ставове све три националне заједнице, али без значајних политичких смерница из Београда током тог периода то је било готово немогуће. Старешине ЈНА покушавале су да следе неутралну линију или су заступале став који је био више савезни него што је већина националних странака била спремна да прихвати. Међутим, веома брзо је дошло до националне и професионалне поларизације армијског старешинског кадра јер су официри Муслимани напуштали ЈНА и прикључивали се муслиманским јединицама Територијалне одбране. Због тога су временом многе српске старешине, посебно млади официри, почеле да активно подржавају интересе Срба у БиХ. Положај ЈНА постао је неодржив после међународног проглашења независности Босне и Херцеговине 6. априла 1992. године. Највећи проблем било је повлачење ЈНА и контрола над њеним наоружањем. Уследили су напади муслиманских паравојних формација на објекте и људство ЈНА, а посебно током 2. и 3. маја у центру Сарајева, што је и централна тема у овом раду. На крају је, после низа комплексних догађаја, дошло до повлачења ЈНА, а грађански рат у Босни и Херцеговини распламсао се свом силином.