Весна ЂИКАНОВИЋ

Институт за новију историју Србије, Београд

vesnad286@gmail.com

„Где су паре?“ О једном покушају успостављања економске сарадње између Сједињених Америчких Држава и Краљевине СХС

Апстракт: Рад се бави оснивањем и радом Првог Американско-Југословенско извозно-увозног удружења из Чикага, које је основано у циљу економског повезивања српске, односно југословенске државе и СAД-а. Предмет анализе су појава нових тенденција у перцепцији економског развоја, важност и домети личне иницијативе, економски прагматизам и идеолошки садржаји који су пратили настанак Удружења, изазови у његовом функционисању, место српске/ југословенске државе у процесу настанка и рада овог акционарског друштва. Истраживање је засновано на архивској грађи похрањенoj у Архиву Југославије и Државном архиву

Србије, на периодици и литератури.

Кључне речи: Прво Американско-Југословенско извозно-увозно удружење, Јован Милошевић, исељеници, рудник Венчац, Сједињене Америчке Државе, Краљевина Србија, југословенска држава 

Резиме: Иницијативом Јована Милошевића, српског трговца, власника рудника Венчац и шефа Краљевске српске трговинске агенције у Чикагу, 1918. године основано је Прво Американско-Југословенско извозно-увозно удружење у Чикагу. Пословни подухват који је укључио лица из Краљевине Србије и појединце из редова југословенске исељеничке заједнице имао је за циљ поспешивање привредне сарадње између српске, односно југословенске државе и Сједињених Америчких Држава. Амбициозно замишљен подухват убрзо се суочио са низом тешкоћа које су довеле у питање улоге малих акционара, али и опстанак самог удружења. Услед низа пропуста у руковању капиталом овог друштва, као и проневера које је учинило вођство Удружења, не само што се нису реализовали примарни пословни планови већ се друштво нашло у великим новчаним дуговима. Југословенска држава постала је део укупне афере због чињенице да је Милошевић био шеф државне агенције. Такође, пропаганда челника Удружења и неспретне изјаве југословенских званичника створили су уверење у исељеничкој јавности да се ради о подухвату иза кога стоји српска односно југословенска држава. Питања исплате дугова и оцене одговорности првог председника удружења Јована Милошевића, затим и проблематизовање стварне одговорности југословенске државе добијају примарно место у покушајима изналажења решења за регулисање новчаних потраживања заинтересованих странака. Накнада је извршена тако што су законски представници Удружења из Сједињених Држава преузели контролу над рудником Венчац код Аранђеловца. Ипак, услед континуираних оспоравања права власништва, ово питање епилог је добило тек 1958. године. Југословенска држава негирала је било какву одговорност према улагачима, али је њен углед код исељеничке јавности нарушен. С друге стране, и поред пропасти планираног пословног подухвата, овај догађај увео је, макар и невољно, југословенско исељеништво у оквире правног и пословног живота југословенске државе.