Давор СТИПИЋ
Акција сађењa југословенског дела Шуме мученика 1952–1955: симболика, ритуали и значење
Апстракт: Чланак представља покушај да се научно испита феномен меморијалних шума и њихова улога у конструисању сећања на Холокауст међу југословенским Јеврејима. Намера нам је да објаснимо традицију сађења меморијаних шума у јеврејској заједници у Југославији, као и да образложимо њихову симболичку позадину па је стога главни циљ чланка да, поредећи их са другим примерима, објасни симболичке ритуале који су коришћени да би се новим меморијалима обезбедио историјски контекст. Користећи пример ове акције, чланак представља и преглед сарадње између југословенских Јевреја, њихових сународника који су емигрирали у Израел и САД и организације Керен Кајемет ЛеИзраел, у заједничким напорима да сачувају сећање на све који су страдали у Холокаусту.
Кључне речи: Израел, Југославија, Холокауст, Јевреји, споменици, сећања, Други светски рат
Резиме
Сађење меморијалних шума представљало је специфичну врсту меморијалне праксе у Израелу, чија је функција била вишеструка: са практичне стране пошумљавањем се борило против ерозије и спречавало ширење пустиње, док је, са друге стране, ово имало комплексан симболички значај – градило се историјско сећање на одређене људе или догађаје, али и прослављао повратак Јевреја у земљу својих предака. Шума мученика (Јаар Хакедошим) представљала је посебну врсту меморијалне шуме, засноване на концепту по коме би шест милиона посађених стабала подсећало на страдање шест милиона европских Јевреја, при чему је шума била подељена у неколико сектора, од којих је сваки симболисао по једну окупирану европску државу, а број стабала у сваком од сектора био би једнак броју страдалих Јевреја из дате државе. Према овој рачуници, у југословенском делу Шуме мученика требало је засадити 60.000 стабала, а реализацију овог пројекта иницирао је и координисао Савез јеврејских општина Југославије уз помоћ израелске организације Керен Кајемет Ле Израел. Акција прикупљања средстава трајала је око три године и за то време јеврејске општине широм земље, а нарочито оне мање, као што су Бјеловар, Винковци, Чаковец, Тузла, показале су велики степен посвећености идеји очувања сећања на сународнике страдале у Холокаусту. Истовремено, акција је показала и значајну солидарност државних институција, политичких и друштвених организација, као и грађана Југославије. Такође, Шума мученика је била новоформирано место сећања, које није било, у историјском смислу, директно повезано са злочинима и страдањем, па у социо-антрополошком смислу пракса посвећивања и сађења Шуме мученика представља и важну студију случаја која указује на присуство и друштвену укорењеност универзалних ритуалних радњи чија је функција обезбеђивања симболике била незаобилазан део изградње сећања на Холокауст у новоформираној држави Израел.