Срђан МИЛОШЕВИЋ

srdjan.milosevic@inis.bg.ac.rs

Земљишна својина према Видовданском уставу и аграрно питање у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца

Апстракт:  У раду се разматрају ставови политичких пар- тија и динамика расправе у Уставном одбору и у Уставотворној скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца о земљишној својини у контексту аграрног питања. Ово питање тиче се специфично ситног сељачког земљишног поседа у процесу развоја капитализма. Проблем је био разматран у контексту социјално-економских решења која су унета у Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав, 1921) под притиском прогресивних опозиционих и делова владајућих странака.

Кључне речи: Видовдански устав, Краљевина СХС, социјално-економске одредбе, аграрно питање, сељаштво

Резиме

Одредбе посвећене решењу аграрног питања присутне су у Уставу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из 1921. године, у неколико опширних чланова, више него у било ком од устава донетих непосредно после завршетка Првог светског рата у централној и југоисточној Европи. У овом раду представљене су одредбе које су се односиле на земљишну својину и њихов значај за сељаштво у Краљевини. Разрешење затечених „кметских и кметству сличних односа“, као и деоба великих поседа феудалног и капиталистичког карактера биле су теме о којима се детаљно расправљало на седницама Уставног одбора и Уставотворне народне скупштине. Те дебате су главни извор овог рада, који прати аргументације различитих страна у тим дебатама. Кроз предложена владина решења, њихова оспоравања од стране опозиције и противаргументе владиних странака сагледава се смисао усвојених решења. Систематика чланова Устава који су регулисали поменуту материју (њихово смештање у одељак о социјалним и економским правима) рефлектовала је схватање да је питање својине, нарочито у контексту решавања аграрног питања, иманентно социјалног карактера. Ово схватање је било усвојено под снажним притиском пре свега опозиционих партија, као и захваљујући јаким струјама са сличним гледиштима првенствено међу демократама, али и међу радикалима, као партијама које су чиниле окосницу владине већине. Усвојена решења су представљала компромис који је више одсликавао становишта владиних странака, остављајући могућност за конзервативнија решења од оних која су Уставом наизглед била гарантована.