Вера ГУДАЦ ДОДИЋ
Родне политике југословенске државе у контексту социјализма
Апстракт: Државне родне политике у контексту југословенског социјализма у раду интерпретирамо првенствено кроз егалитарно социјалистичко законодавство, владајући дискурс о равноправности мушкарца и жене на који су се оне наслањале, пројектоване вредности око којих је грађен и конструисан друштвени идентитет жене, упоришта која су препозната као централне тачке еманципације, али и кроз начин њихове реализације, испреплетаност родних политика и постојећих културних пракси, те (дис)континуитете женске подређености у родним односима у социјалистичкој свакодневици. У том склопу приказане су и социјалистичке женске организације, као и појава неофеминизма.
Кључне речи: родне политике, социјалистички контекст, еманципација, социјалистичка свакодневица, Југославија
Резиме
Протекле су три деценије од када је југословенска држава урушена и нестала у крви, а самоуправни социјализам заједно са њом, али отварање процеса еманципације жена на овим просторима и права која су стекле значајним делом су везана за раздобље друге Југославије. Жене су под њеним окриљем биле ближе равноправности прихватајући нове улоге, креирале нова искуства, освајале јавне просторе. Родно равноправно законодавство, репродуктивна права, бесплатно и доступно школовање, афирмација запошљавања жене, основни су домети југословенских политика и еманципаторских пракси у социјализму. Уз систем социјалне заштите коју је држава пружала, социјалних права, социјалне сигурности и шире здравствене заштите, социјалистичка политика рода има видљивије ефекте. Та права су често производила круцијалне промене у животу жена. Истовремено, родне политике југословенске државе нису искорениле наслеђене обрасце и патријархалне односе у породици, а двострука оптерећеност и конфликтност улога запослене жене никада није била превазиђена. Друштвено организована брига о деци, због наглашене неуједначености мреже ових установа у различитим деловима Југославије, била је делимично успешна, а мере социјализације кућног рада, преношења дела домаћих послова на јавне службе и установе, у пракси су биле ограниченог домета и имале су скромније ефекте. Упркос њима, двоструки рад жена интегрисан је у социјализам. Женско ослобађање у социјалистичкој Југославији и друштвену афирмацију жена ограничавала је и континуирана доминација мушкараца у политици и на свим нивоима одлучивања, али и женска искуства подређености у различитим сегментима живота. Политикама које су промовисале политичку, друштвену, културну еманципацију и родну равноправност дуго се одупирала свакодневица живота жене на селу, снагом коју је наглашавала различитост у локалним контекстима.