Александар В. МИЛЕТИЋ
Југословенски комунисти и белгијски социјалисти 1950–1955.
Апстракт: Овај рад обрађује једну помало заборављену тему из сфере југословенске спољне политике у Хладном рату: однос југословенских комуниста и белгијских социјалиста на почетку 50-их година 20. века. Истраживање ове теме обављено је у највећој мери на основу необјављених архивских извора југословенске провенијенције, као и одговарајуће научно-историографске и друге стручне литературе.
Кључне речи: југословенски комунисти, белгијски социјалисти, Хладни рат, Југославија, Белгија
Резиме
Југословенско-белгијски односи су у првој половини 50-их година били на пријатељском нивоу, без обзира на релативну геостратешку удаљеност две земље. Тако је исти однос негован и са водећим социјалистичким политичким чиниоцем у Белгији – Белгијском социјалистичком партијом (БСП). Сарадња са белгијским социјалистима је покренута почетком 50-их, када и са већим бројем других социјалистичких партија и појединаца у Западној Европи. Почетком званичне сарадње југословенских комуниста са белгијском партијом сматра се посета високе делегације БСП-a Југославији (1952), када почиње и узлазна линија у међусобним односима. Белгијски социјалисти, посебно њихови угледни појединци, подржавали су југословенску политику и често отворено заступали југословенске комунисте пред другим западноевропским социјалистичким партијама, нарочито у утицајним форумима и организацијама попут Социјали- стичке интернационале. У низу званичних или незваничних састанака, посета, контаката и индивидуалних политичких веза, током овог периода је изграђена солидна основа за пријатељске односе две партије, па и две земље, што је Југославији било важно као један од мостова за политички „пробој“ на Западу. С друге стране, мимоилажења у ставовима долазила су до изражаја најпре по питању односа према парламентаризму и демократији, а потом и по неким питањима у спољнополитичкој сфери, пре свега у вези са политиком СССР-а (заједничка опасност од агресије са Истока до 1953, а затим и питање стабилизације односа са Москвом после Стаљинове смрти), проблемима Европе, питањем колективне безбедности и сл.