Милош Лецић 

Milos.Lecic@geschichte.uni-regensburg.de

Еволуција антикорупцијског законодавства у међуратној Југославији (1918–1941)

Апстракт: Рад идентификује правни оквир антикорупцијског законодавства у међуратној Југославији, проучавањем контекста и садржаја конкретних антикорупцијских закона у периоду 1918–1941. Постојећа истраживања о историјској корупцији у југоисточној Европи првенствено су усмерена ка испитивању негативних аспеката корупције у вези са процесима изградње нације и политичком нестабилношћу.  Ова  студија  испитује  намере  законодаваца и поруке које су желели да пренесу кроз законодавство у дијахронијској перспективи, поставља питањe примењивости постојећих модела корупције у контексту међуратне Југославије и даје предлоге за нове смернице у проучавању структурних појава које обликују корупцијску праксу у југоисточној Европи.

Кључне речи: корупција, међуратна Југославија, право, ан- тикорупција, корупцијска пракса, политичка елита

Резиме

Главни фокус ове студије су промене у антикорупцијском законодавству у међуратној Југославији; она пружа основу за даља испитивања узајамне везе између корупцијских „догађаја“, реакција на њих и правних алата у процесуирању. Чак и у окружењу у коме се закони не поштују у потпуности, разумевање њиховог развоја може нам рећи нешто о намерама законодаваца, њиховим реакцијама и порукама које су желели да пренесу. Испитује се и озбиљност југословенских елита у борби против корупције и показује интензитет и развој антикорупцијског законодавства према „ситној“, за разлику од „крупне корупције“. Ова студија доприноси и разумевању „квалитета подобности“ већ успостављених модела корупције, као што је модел principal-agent-client, у контексту међуратне Југославије. У чланку се закључује да су покушаји личног богаћења припадника виших слојева друштва кроз крупну корупцију били слабо регулисани током 20-их и тек постепено регулисани током 30-их година 20. века, пружајући легитимистички пример за ситну корупцију нижих чиновника. Процес истовременог стварања нове српске аристократије крупном корупцијом (principal), уз лојалност бирократије (agent) политичким странкама а не општем добру друштва, проблематизује употребу утврђених корупцијских модела и отвара перспективе за даљи истраживачки рад у овој области.