Наташа МИЛИЋЕВИЋ
Институт за новију историју Србије, Београд
Милош ТИМОТИЈЕВИЋ
Народни музеј Чачак
Трамвај, фијакер и бицикл: саобраћајна свакодневица у окупираном Београду 1941. године
Апстракт: Чланак се бави свим променама система саобраћаја у окупираном Београду 1941. године, незаобилазним делом свакодневице која је због рата доживела темељну трансформацију. Реконструкцијом и анализом уобичајених рутина у саобраћајном систему града ишчитава се прекид предратног стила живота, а затим успостављање нових наметнутих правила понашања. За разлику од мирнодопске свакодневице у којој појединци без велике бојазни могу одбити или пак преуредити многе ограничавајуће законе, у условима окупације саобраћајна свакодневица постаје један од најистакнутијих ограничавајућих система које није могуће избећи, истакнути симбол покорности, губљења индивидуалности и идентитета.
Кључне речи: Београд, нацистичка окупација, свакодне вица, саобраћај, воз, трамвај, аутомобил, фијакер, бицикл, пешаци
Резиме: Немачка окупација Београда довела је до измена у саобраћају града које није било могуће избећи и игнорисати. Улазак и излазак из града строго је контролисан. Уобичајено путовање возом отежано је због смањеног броја полазака, а повремено је и потпуно обустављано. Саобраћајне везе са Шапцем, Земуном и Панчевом углавном су обављане спорим бродским превозом. Пешачење, као основни вид кретања у граду, ограничено је полицијским часом, забранама проласка кроз одређене улице, као и страхом од окупаторских војника. Бицикл је постао популарно превозно средство, чија је употреба забрањена на периферији града после отпочињања устанка јер се сумњало да на тај начин герилци организују курирску мрежу. Основни вид превоза у Београду били су трамваји, чије је коришћење постало ограничено због смањеног броја кола. Привилеговани статус Немаца у трамвајском превозу производио је додатне гужве. Окупатор је одузео највећи број приватних аутомобила, а оним приватницима којима су остављена употреба је била ограничена. Радило се о лицима која су сарађивала са окупатором или је њихов посао био важан за живот грађана и града. Смањен је број такси-возила, тако да су фијакери и многа друга запрежна возила преузели улогу превоза путника. Успостављањем многих ограничења у слободи кретања дисциплиновано је становништво, од кога се очекивала покорност, а однос победника и поражених мерио се и самом формом кретања. Окупатору је припадала брзина и модерност, а окупираном стајање, чекање, гурање, међусобна борба за ограничене ресурсе, честе контроле, казне и насилно враћање у технолошки заостала превозна средства.