Слободан СЕЛИНИЋ
Институт за новију историју Србије, Београд
Избор кадрова из Србије у Председништво ЦК СКЈ 1981–1983: политичкe борбe после смрти Јосипа Броза∗
Апстракт: Рад је допринос изучавању положаја Србије у Југославији после смрти Јосипа Броза. На основу увида у спорове око избора чланова и председника Председништва ЦК СКЈ 1981–1983. из Србије, анализирани су односи међу српским политичарима и однос Србије, са једне, и других република и њених покрајина, са друге стране. Досадашња сазнања из мемоаристике и историографије су допуњена архивским истраживањима.
Кључне речи: Југославија, Србија, СКЈ, СКС, политички сукоби, Драгослав Марковић, Петар Стамболић, Душан Драгосавац, Милош Минић
Резиме: У Југославији је после смрти Јосипа Броза економска криза била евидентна, самоуправни социјализам није функционисао, пад животног стандарда је био непрекидан, држава се 1981. суочила са албанским насилним демонстрацијама, а 1982. са немогућношћу враћања страних дугова. Српско руководство је 1981. поново покренуло питање неравноправног положаја Србије у односу на друге републике према Уставу из 1974. и политичкој пракси после његовог доношења, а покрајинска руководства су савезнике за очување стечених позиција тражила међу политичарима изван Србије, пре свега у БиХ и Хрватској и у Федерацији. У таквој ситуацији су се спорови република и покрајина преламали и преко Председништва ЦК СКЈ. Кризе су изазиване: 1981. када је Србија настојала да спречи да за председника тог тела буде изабран Милош Минић, који је био из Србије, али је политичко упориште имао у покрајинама и изван републике и није подржавао политику српског руководства, које је тежило успостављању јединства; затим 1982, када су политичари из покрајина, Хрватске и БиХ желели да спрече да у то тело буде изабран Дража Марковић; и 1983. када је Србија за председника Председништва ЦК СКЈ кандидовала управо Марковића.