Јован ЧАВОШКИ
Институт за новију историју Србије, Београд
Други Београд или други Бандунг? Југославија и борба за превласт унутар Трећег света (1962–1965)
Апстракт: Чланак је посвећен помало заборављеној историјској епизоди када су се, у првој половини 60-их година, две групације земаља, једна предвођена Југославијом и Индијом, а друга Индонезијом и Кином, жестоко бориле за политичку превласт унутар Трећег света. Ово интензивно надметање за лидерство најизразитије се огледало у различитим дипломатским напорима да се што пре сазову несврстана или афро-азијска конференција, тзв. други Београд или други Бандунг, које су, свака на свој начин, оличавале идеолошка и политичка стремљења држава из оба табора, односно њихове визије каква би требало да буде политичка улога земаља између блокова.
Кључне речи: несврстаност, афроазијанизам, Трећи свет, Југославија, Индонезија, Кина, Индија
Резиме: Геополитички сукоб тзв. другог Београда и другог Бандунга представљао је праву кулминацију борбе за превласт и лидерство унутар Трећег света, вођене паралелно са дешавањима везаним за блоковски Хладни рат, а који је и сам суштински утицао на процесе међу ванблоковским земљама. Тиме је појам „Хладног рата Трећег света“ добијао све више на значају. Политички и идеолошки сукоб коме је посвећен овај чланак био је подједнаког интензитета и горчине као и онај међу суперсилама, а оставио је озбиљне последице по јединство несврстаних земаља, у много чему ослабивши њихову солидарност и истрошивши снагу и ентузијазам да се још одлучније колективно боре за сопствено место под сунцем у време када је блоковски интервенционизам постајао све интензивнији. Иако је несврстаној групи, предвођеној Југославијом и „умереним“ члановима, пошло за руком да однесе превагу, то је ипак била Пирова победа, од које се она једва опоравила тек пет година касније, када је одржан следећи значајнији скуп ових земаља. Без обзира на све, за разлику од Афро-азијског покрета, који никада није ни успео да заживи и остао је само, скоро заборављена, фуснота историје, пропали политички пројекат Индонезије, Кине и неких других земаља, несврстаној групи је ипак пошло за руком да се релативно брзо опорави од свих ових дубоких унутрашњих подела и сукоба, залечи те дубоке ране и поново осмисли сопствену глобалну улогу у облику Покрета несврстаних и агенде блиске оним безбедносним и социо-економским темама које су Југославија и њој сличне земље заговарале у Београду и Каиру. Тиме, наравно, нису нестале старе поделе између „умерених“ и „радикалних“ чланова, оне су тада само попримиле другачији облик и суштину, па су се поново вратиле на историјску позорницу крајем 70-их година, у облику концептуалног сукоба Југославије и Кубе око веза Покрета несврстаних и совјетског блока, подсећајући тада многе на немиле догађаје из времена 60-их које смо овде анализирали. И тада, као и у овом случају, последице по несврстане земље биле су готово трагичне и далекосежне.