Aлександар РАКОЊАЦ 

Институт за новију историју Србије, Београд 

aleksandar.rakonjac90@gmail.com 

Имплементација совјетских економских метода у југословенску привреду: индустрија и рударство (1945−1947) 

Апстракт: Крај Другог светског рата на просторима Југо славије отворио је низ питања у вези са организацијом економије. У погледу идејне концепције изградње привреде и друштва, југословенски комунисти су још пре краја  рата имали јасну визију будућег устројства. Снажан политички ослонац на Совјетски Савез, детерминисан ратним савезништвом и идеолошком блискошћу, одлучно је утицао на одабир привредног модела који је требало да буде примењен у Југославији. Транзиција ка совјетском командно-планском економском моделу, са циљем овладавања и примене совјетских искустава у југословенским условима, одвијала се уз свесрдну помоћ СССР-а. У раду се анализира на који начин су током двогодишњег периода обнове у индустрији и рударству спроведене у дело методе из совјетске привредне праксе. 

Кључне речи: индустрија, рударство, совјетске економске методе, Југославија, СССР, Комунистичка партија Југославије 

Резиме: Завршетак Другог светског рата био је велика прекретница у историји југословенске државе. На власти се нашла политичка партија која је имала радикално другачији поглед на друштвено уређење у односу на оно које је владало у међуратном периоду. Комунистичка партија Југославије успела је у току Другог светског рата да створи респектабилну војну силу, уз чију помоћ је довршила ослобођење земље и тиме створила позиције за преображај друштва у правцу социјализма. У недостатку сопствених искустава управљања, југословенски комунисти су се ослонили на помоћ и искуства Совјетског Савеза, најближег савезника и покровитеља. Тако је совјетска командно-планска економија постала образац према коме је југословенски партијски и државни врх још пре краја рата започео да преобликује привреду. У југословенску економију уведене су практичне мере као што су норме и категоризација рада, организација рада на научним основама и „социјалистичко такмичење“, а све са циљем  што оптималније поделе рада и постизања прогресивно веће продуктивности. Следствено томе је консолидован и модернизован рачуноводствени систем у предузећима применом совјетског једнообразног књиговодства, чиме су постављени и темељи савремене  евиденције и статистике. Паралелно са израстањем институција за планирање привредног развоја одвијала се национализација приватног капитала, која је, суштински, омогућила да држава приступи реорганизацији привреде. Постављање нових организационих форми одвијало се кроз корпоративизацију целокупног државног сектора привреде на микро и макро нивоу, а из тог процеса државна привреда је израсла као једна јединствена гигантска корпорација. Овим је решено питање устројства привреде и недвосмислено је постављен путоказ пред доношење Првог петогодишњег плана убрзане индустријализације земље.