Миле БЈЕЛАЈАЦ

Институт за новију историју Србије, Београд

mile.bjelajac@gmail.com

 

Ратни губици Србије у Првом светском рату – контроверзе око бројева

 

Апстракт: Аутор указује на то да се у досадашњој литератури појављују често различити бројчани подаци повезани са ближом и даљом прошлошћу. Примери у пракси су бројни и показују да је ова појава дуготрајна и компликована за пропитивање. Сложеност, као на примеру губитака Србије у Првом светском рату, произилази из често емотивне повезаности са некадашњим интерпретацијама јер је предмет део живе историјске свести. Пажљивијом анализом ранијих тумачења уочавају се значајне разлике или неподударности. У раду се излажу све те различите интерпретације, као и поједини нови извори који сугеришу неопходне корекције доскорашњих података о укупним губицима Србије у Првом светском рату.

 

Кључне речи: ратни губици, заробљеници, логори, Први светски рат, Србија, Крф, Краљевина СХС, историјске контроверзе, бројеви у историографији

 

Резиме

У српској, али и у европским историографијама, сто година после Првог светског рата у циркулацији су често различити бројеви када су у питању ратни губици у људству. Понекад, ревизија некадашњих података на проверенијим изворима изазива различите реакције и у струци и у јавности. У овом раду су изложени готово сви квантитативни подаци о војним губицима Србије у Првом светском рату који су се током времена појављивали у српској и другим историографијама. Праћени су корени настанка тих бројева у јавној употреби и укрштани са изворима првог реда који су с временом откривани. На основу необјављених и објављених примарних извора утврђено је да се не могу потврдити многи високи бројеви наведени у мемоарима владе Краљевине ШС Комисији за утврђивање ратне штете на Конференцији мира у Паризу. Покушај да се између два рата прикупе подаци за пале војнике како би се трајно обележили није довршен. Најновији напори у том правцу такође нису довршени. Пројекат је обухватио не само цивилне и војне губитке из Првог светског рата већ и оне из балканских ратова па све до 1920. године. Обухваћени су страдали из српске и црногорске војске, добровољци и погинули у другим војскама или заједничкој војсци ШС од 1919. до 1920. Упркос подацима на које извори првог реда упућују, високе бројке, у њиховим различитим варијантама (на српском или француском) често су биле или још увек јесу присутне у историјској литератури.

На основу вишегодишњих истраживања, у овом раду представљен је и проблем војних губитака од октобра 1915. до доласка војске на Крф. Нешто је било могуће утврдити, али то су бројеви не виши од 8.000. Није још увек дефинитивно утврђена стварна судбина око 92.000 оних који су или погинули, умрли од рана и болести, допали заробљеништва или се безбедно вратили кући после дезертирања у новембру 1915. Један број се прикључивао војсци у наступању 1918, а један број је учествовао у Топличком устанку на југу Србије 1917. У раду је представљен и проблем утврђивања страдања цивилног становништва и демографских прилика под окупацијом, природне смртности због тешких услова живота. Указано је на то да су досадашњи истраживачки резултати мање на трагу верификованим бројевима а више на проценама. Установљени демографски бројеви сугеришу да је 1921. било мање становништва на простору Србије у односу на попис из 1911. за 525.158. Поред смањеног наталитета и повећане смртности због тешких услова живота у рату и под окупацијом, па и шпанског грипа који је нанео нове губитке популацији 1919, тешко ће се одговорити на питање колико је било стварно насилних смрти у цивилној популацији. Колико дуго ће уз неке нове бројке из извора првог реда, бар за страдање војника, трајати и они други подаци које је домаћа и страна историографија преузела из мемоара поднетих конференцији Конференцији мира – 369.811 (верзија на српском) или 402.435 (верзија на француском) не може се претпоставити са поуздањем. Такође, још увек ће циркулисати као укупан број жртава читав милион или 1.274.000 (мемоар на француском), односно 30% изгубљене мушке популације. Ове дилеме просто проистичу из увида у стручну или популарну историјску литературу, па и уџбенике.

Nazad