Наталија ДИМИЋ
Институт за новију историју Србије, Београд
natalijadimic@gmail.com

Обрачун са титоистима у Совјетској окупационој зони Немачке: Случај Леонард

Апстракт:  У  раду  се,  на  примеру  животног  пута  немачког комунисте Волфганга Леонарда, његове делатности у Совјетској окупационој зони Немачке, бекства за Југославију 1949. и затим пресељења у Западну Немачку 1950, анализира положај југословенских представника у Берлину, југословенска пропагандна делатност на простору Немачке пре и након објављивања Резолуције Информбироа, као и механизми обрачуна са унутрашњим непријатељима у оквиру Јединствене социјалистичке партије Немачке. Рад је заснован на архивској грађи похрањеној у немачким и српским архивима, на мемоарским списима Волфганга Леонарда и на релевантној историографској литератури.

Кључне речи: Волгфанг Леонард, Југославија, Совјетска окупациона зона Немачке (СОЗ), Источна Немачка, Комунистичка партија Југославије (КПЈ), Јединствена социјалистичка партија Немачке (ЈСПН), Министарство државне безбедности НДР (Штази), титоизам, чистке, југословенско-совјетски сукоб

Резиме

Резолуција Информбироа била је окидач за консолидацију моћи у оквиру Јединствене социјалистичке партије Немачке, за обрачун са унутарпартијском опозицијом и убрзани наставак већ започетог процеса претварања ЈСПН-а у „партију новог типа“. Истовремено, она је у потпуности променила услове за рад представника Војне мисије ФНРЈ у Берлину, изменила природу немачко-југословенских односа, али и пресудно утицала на судбине појединих немачких комуниста који су у југословенско-совјетском  сукобу стали на страну ФНРЈ. Међу њима је био и Волфганг Леонард, немачки комуниста, члан Централног комитета ЈСПН-а и професор на Високој партијској школи „Карл Маркс“, који се, провевши десет година у Совјетском Савезу, на простор Совјетске окупационе зоне Немачке вратио као један од десет чланова „групе Улбрихт“. Леонард је уз помоћ представника Војне мисије ФНРЈ из Источног Берлина марта 1949. побегао у Југославију, где је наредних годину и по дана радио у немачкој редакцији Радио Београда, да би се крајем 1950. преселио у Западну Немачку. Леонардово бекство кажњено је његовим искључењем из ЈСПН-а, а уследио је низ саслушања и унутарпартијских провера свих партијских чланова са којима су он и његова вереница Илзе Штреблов били у контакту. Преласком „случаја Леонард“ у руке Министарства државне безбедности НДР, са критике и самокритике прешло се на оперативни план Леонардовог хапшења и привођења у НДР. План није реализован. У центру пажње овог рада је живот и рад Волфганга Леонарда, с намером да се на примеру његове судбине покажу механизми путем којих се источнонемачка партија суочавала са својим „унутрашњим непријатељима“, као и начини на које је Београд покушавао да пробије блокаду у којој се налазио након Резолуције Информбироа.