Кристина ЈОРГИЋ СТЕПАНОВИЋ
Универзитетски центар за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије,
Универзитет у Новом Саду
Милица Ђурић Топаловић и женско питање у Краљевини Југославији
Апстракт: Рад истражује погледе једне од најистакнутијих социјалисткиња Краљевине Југославије Милице Ђурић Топаловић према еманципацији жена, односно према женском питању. За потребе разумевања дискурса који су карактерисали социјалисте по питању еманципације жена анализирани су неправедно занемарени радови Милице Ђурић Топаловић Жена и политика и Жена кроз векове. Њени ставови према женском питању значајно употпуњују познавање и разумевање прилика у Краљевини Југославији које се тичу међусобних односа различитих организација усмерених на рад са женама, као и сличности и разлика у тумачењу концепта еманципације и начина решавања горућег питања женског права гласа.
Кључне речи: Милица Ђурић Топаловић, женско питање, Женски покрет, феминизам, женско право гласа, Краљеви- на Југославија
Резиме
Савремена истраживања процес еманципације жена на југословенском простору не везују искључиво за период након 1945. године и учвршћивање комунизма/социјализма, већ се сматра да женски покрети имају знатно дужу традицију. Управо стога еманципација жена све чешће се хронолошки обрађује у оквирима трајања Краљевине Југославије (1918–1941), јер се о организовању феминистичког простора у југословенском друштву може говорити управо од 1919, односно од оснивања Друштва за просвећивање жене и заштиту њених права (Женског покрета).
Премда је основни задатак праћење захтева и стратегија жена у одређеним историјским периодима, при чему се концепт феминизма посебно разматра, одговор на питање ко су били савезници а ко опозиција еманципацији југословенских жена такође је важан истраживачки задатак.
Анализа текстова Милице Ђурић Топаловић, као истакнуте социјалисткиње и боркиње за женска права, од огромне је важности за разумевање аргумената жена које живе у одређеном историјском тренутку и указују на проблематику сопственог положаја. За потребе разумевања дискурса који је ова странка заузимала поводом питања еманципације жена, али и личних уверења ове ауторке, анализирани су њени публиковани радови: Жена и политика и Жена кроз векове. Милица Ђурић Топаловић нарочито је важна јер су, све до Конгреса у Вуковару 1920. године, социјалисти и комунисти чинили јединствени фронт, те познавање њених ставова умногоме олакшава процес пропитивања КПЈ, односно утиче на расветљавање питања да ли се и колико мењао став КПЈ према женском питању у годинама које су уследиле у односу на фракцију која је иступила из Фронта предвођена Драгишом Лапчевићем.