Резиме
Љубинка Шкодрић
Жене и плаћени рад у окупираној Србији 1941–1944.
Политикa колаборационистичких и окупационих власти
Апстракт: Чланак анализира јавну сферу рада жена у окупирној Србији током Другог светског рата. Разматрани су политика и ставови колаборационистичких и окупационих власти према запосленим женама, услови плаћеног рада жена, њихов положај, могућности и начини радног ангажовања. Рад је писан на основу архивске грађе, штампе и литературе.
Кључне речи: жена, рад, запошљавање, добровољан рад, обавезан рад, службенице, просветне раднице, окупација, колаборација, Други светски рат
Женама је током окупације Србије у Другом светском рату било изузетно тешко да задрже радна места, што је пресудно утицало на њихову егзистенцију у тешким материјалним условима. Велики број жена које су морале да зарађују за живот налазио је посао у служби окупационих власти или су одлазиле на добровољан рад у Немачку иако су тиме ризиковале да буду обележене као неморалне. Осим тога, постојали су и покушаји да се женама наметне обавезан рад, а то је било у супротности са настојањем колаборационистичких власти да се улога жена сведе на старање о породици и стога су ти покушаји стално спречавани. Онемогућени су и покушаји да се мушки службеници замене женама пошто су од почетка окупације испољаване супротне тенденције – знатан број службеница је отпуштен, а задржане су само оне којима је запослење представљало једини извор егзистенције. Жене су отпуштане и због родбинских и пријатељских веза са припадницима покрета отпора и на основу националне припадности. Квалитет њиховог рада је потцењиван, а оне су у јавности често критиковане и омаловажаване као несавесне раднице. Запошљавање жена је ограничавано, а могућност стицања руководећих позиција за жене је била искључена. Потреба окупационих власти за радним ангажовањем жена је постепено, иако са значајним закашњењем, односила превагу над идеолошким ставовима колаборациониста. Услед тога се мењао однос према запосленим женама и њиховом радном доприносу. Иако су ове промене биле видљиве, њихова касна појава, али и декларативност утицале су да су неповерење према запосленој жени и сумња у квалитет њеног рада остајали трајна карактеристика живота женa у окупираној Србији.