Резиме
Момир Н. Нинковић
Успостављање сарадње СФРЈ и СЕВ-а 1964. године
Апстракт: У чланку су анализирани мотиви за успостављање сарадње Југославије и Савета за узајамну економску помоћ. Приказани су ток преговора и закључивање Споразума о учествовању Југославије у раду органа СЕВ-а. Рад је заснован на необјављеним документима архива у Републици Србији и Руској Федерацији и релевантној литератури.
Кључне речи: Југославија, Савет за узајамну економску помоћ, Совјетски Савез, економска интеграција
Успон југословенско-совјетских односа у првој половини шездесетих је омогућио успостављање сарадње СФРЈ и Савета за узајамну економску помоћ. Низ фактора је упућивао Југославију на приближавање Савету (тешкоће у економским односима са Западом, јачање интеграционих процеса у СЕВ-у, ограничења „билатерализма“ у економској сарадњи са чланицама ове организације). Југословенска тежња за успостављањем сарадње се подударала са плановима Кремља за ширење СЕВ-а. Осим тога, у Москви су прижељкивали да путем Савета утичу на југословенску политику и да СФРЈ приближе „лагеру“. На преговорима вођеним почетком 1964. договорени су основни принципи и начини југословенске сарадње са СЕВ-ом. Договорена су два облика сарадње: 1) „активна сарадња“, која је подразумевала учешће Југословена у раду одређених комисија; 2) „посматрачко“ присуство Југословена на заседањима органа СЕВ-а, које је имало информативну улогу. Због спољнополитичких разлога (припреме Друге конференције неангажованих држава), Београд је за више месеци пролонгирао закључивање споразума. Уместо у пролеће, Споразум о учествовању СФРЈ у раду органа СЕВ-а је закључен тек 17. септембра 1964. године. СФРЈ на тај начин није ступила у чланство Савета, већ је створила предуслове за сарадњу по питањима која су представљала „заједнички интерес“. Споразум је био широко замишљен и представљао је добру основу за сарадњу СФРЈ и СЕВ-а у наредним деценијама.