Резиме
Бојан Симић
Српска застава – лист српске емиграције у Aргентини (1949–1956)
Апстракт: У раду се на основу доступних извора и литературе анализира оснивање, делатност, оријентација и судбина листа српске емиграције у Аргентини – Српска застава. Разматран је став овог гласила према решавању српског питања, као и о односу према решавању српско-хрватског спора и новим југословенским властима. Посебна пажња посвећена је везама и сарадњи листа са бившим председником југословенске владе, министром спољних послова и финансија Миланом Стојадиновићем, најзначајнијом личношћу међу тамошњим емигрантима.
Кључне речи: Српска застава, Милан Стојадиновић, Аргентина, Југославија, емиграција, Душан М. Филиповић
Лист Срба Јужне Америке Српска застава је излазио крајем четрдесетих и у првој половини педесетих година у Буенос Ајресу. Он је окупљао сараднике из српске емиграције са више континената. Главни програм листа било је уједињење и окупљање Срба са циљем стварања независне српске државе. Радило се о покушају хомогенизације српског народа у Јужној Америци, и широм света, кроз емотивну верзију његове прошлости коју су обележила велика јунаштва, али и страдања. Српска застава је оштро иступала против власти социјалистичке Југославије, као и против усташких злочина током Другог светског рата.
Постојање и деловање листа је у уској вези са доласком и боравком бившег председника југословенске владе Милана Стојадиновића у Аргентини, у коју је стигао, после осмогодишње интернације, 1948. године. Он није званично прихватио ангажовање у листу и емиграцији, али је неформално имао велики утицај на Српску заставу, како кроз текстове које је писао тако и кроз савете и материјалну подршку. То се итекако осетило на писању листа, који је, како је време одмицало, све више постајао полигон за деловање Стојадиновића и његових присталица.
Свој утицај на ово гласило Стојадиновић је покушао да искористи и у разговорима са представницима Удбе током 1952. и 1953. године. Представницима нових југословенских власти сметало је писање Српске заставе и стално су настојали да лист престане са излажењем или да бар свој курс према ФНРЈ ублажи а оштрицу напада окрене према усташама. С друге стране, Стојадиновић је био заинтересован за пуштање брата Драгомира из затвора.
На престанак рада Српске заставе, поред отказивања директне подршке Стојадиновића, утицала је материјална ситуација уредника и помагача листа, као и политичка и економска криза у Аргентини која се одразила на целокупну штампу у тој земљи. Српска застава, лист Срба Јужне Америке, значајан је извор за разумевање деловања и начина размишљања дела српске емиграције који се након Другог светског рата обрео у Аргентини. Такође, текстови објављени у листу су важни и за реконструисање последње фазе живота и рада некадашњег југословенског премијера Милана Стојадиновића.