Резиме
Срђан Мићић
Петиције мањинa против југословенских власти пред Друштвом народа
Апстракт: У раду су истражене југословенске тактике у борби против петиција бугарскe и мађарскe мањинe које су подношене Друштву народа и потом промовисане у оквиру Европског конгреса националности. Анализа је заснована на документима сачуваним у Сталној делегацији при Друштву народа у Женеви, која су најрелевантнији извор за проучавање тактика, јер је грађа осталих важних југословенских институција сачувана делимично или фрагментарно.
Кључне речи: Југославија, права мањина, Друштво народа, Бугари, Мађари
Са југословенске тачке гледишта, суштинска разлика у формирању појединих тактика била су средства која су користиле бугарска и мађарска национална мањина током међуратног периода. Постојање мађарске мањине било признато, она је представљала једну од три највеће мањинске групе, те се није користила комитским ни терористичким активностима. Због тога су њене петиције представљале мању претњу у поређењу са бугарским примером. Југословенска неактивност је била уочљива све док расправа Штреземан–Залески није отворила ширу дебату о међународном систему. Она је изазвала иницијативу министра иностраних дела Војислава Маринковића, коју је у потпуности подржао стални делегат у Женеви Константин Фотић. Иста дебата је покренула и серију мађарских и бугарских петиција. Основна југословенска тактика у погледу бугарских петиција била је доказивање везе између мањинских петиционара и терористичких акција које су спровођене на југословенском тлу. Главни изазов су представљале петиције које су потписали Шалев, Анастасов и Илијев, некадашњи званични представници локалног становништва. Југословенске институције су морале да промене приступ, те су биле више фокусиране на дискредитацију личности тројице петиционара него на доказивање њихове подређености ВМРО. Ипак, јавно негирање Илијева дотадашње сарадње бугарских петиционара и терористичке организације имало је утицаја на борбу против бугарско-мађарске акције у оквирима Европског конгреса националности.