Александар РАКОВИЋ
Организације и делатност југословенских натуриста (1972–1991)
Апстракт: Рад приказује организацију и делатност југословенских натуриста, као и њихову намеру да у социјалистичком друштву од 1972. до 1991. имају друштвену улогу у пољу физичке и здравствене културе, заштите животне средине, туристичке пропаганде, општенародне одбране и друштвене самозаштите. Југословенске натуристичке организације, упркос амбицијама, нису формирале битну друштвену групу и културни покрет.
Кључне речи: натуризам, социјализам, Југославија, организација, делатност, нагота
Југословенска натуристичка друштва исказивала су намеру да буду од друштвене користи за самоуправну заједницу у пољима физичке и здравствене културе, заштите животне средине, туристичке пропаганде, општенародне одбране и друштвене самозаштите. Међутим, за ове њихове амбиције само је узгредно било слуха у југословенској јавности, а натуристичка друштва нису постигла довољну бројност да би квантитет чланства дао и квалитет. Према југословенским натуристима извесно је у њиховим локалним срединама било предрасуда, а ни они Југословени склони натуризму нису о томе чули од домаћих натуристичких друштава већ су о тој појави на јадранској обали обавештени из средстава јавног информисања.
Стога су југословенска натуристичка друштва остала од 1972. до 1991. на самој маргини феномена натуризма у Југославији, који су обликовали инострани натуристи, југословенска хотелско-угоститељска понуда на сунчаном Јадрану и толеранција према наготи у социјалистичком друштву. Чак ни натуристички кампови на јадранској обали Југославије нису били заинтересовани за домаће натуристе јер су им дражи гости били странци који су доносили девизне приходе. Стога југословенски натуристи нису створили форму нити битне друштвене групе нити икакав културни покрет.
Југословенска натуристичка друштва имала су највише успеха у ширењу натуристичких идеја по континенталним деловима Југославије, где су се окупљали на рекама, језерима, бањама и базенима, да би врхунац тих активности било отварање званичних натуристичких кампова и плажа у тим деловима земље. Успехом се могу оценити и скупови које су југословенска натуристичка друштва организовала ради дружења са аустријским, италијанским, а потом и са западнонемачким и мађарским натуристима, али то је имало значај за њих а не и друштвену важност од које би било користи за Југославију.