Синиша ЛАЈНЕРТ
Хрватски државни архив, Загреб
slajnert@arhiv.hr
Зоран БУНДАЛО
Висока железничка школа струковних студија, Београд
cheminot@eunet.rs
Улога дионичарског друштва румско-врдничке локалне жељезнице у изградњи
и експлоатацији пруге Рума–Врдник и рудника у Врднику
Апстракт: У раду аутори приказују улогу Дионичарског друштва румско-врдничке локалне жељезнице у изградњи и експлоатацији пруге Рума–Врдник те рудника у Врднику. Дионичарско друштво основано је 1889. у Загребу. Пруга Рума–Врдник отворена је за промет 4. српња 1889. Изграђена је за потребе експлоатације рудника у Врднику. И рудник и пруга били су у власништву обитељи Понгратз. Након продаје пруге и рудника држави, године 1907, престао је разлог постојања жељезничког дионичког друштва те је оно ушло у процес ликвидације. Након престанка с радом рудника мрког угљена у Врднику, седамдесетих година 20. стољећа обустављен је цјелокупан промет на прузи Рума–Врдник.
Кључне ријечи: Дионичарско друштво румско-врдничке локалне жељезнице у Загребу, вициналне/локалне жељезнице, рудник у Врднику, обитељ Понгратз
Резиме
Експанзиван развој жељезничке мреже на простору Краљевине Хрватске и Славоније започео је 13. липња 1880. доношењем Закона о жељезницама мјесног интереса, који је омогућио приватном капиталу изградњу и експлоатацију жељезничке мреже. Прије доношења наведеног закона, жељезничка мрежа Краљевине Хрватске и Славоније била је доста сиромашна, па можемо закључити да је његова имплементација одиграла пресудну улогу у развоју те мреже. Узрок томе успјеху лежи у разним олакшицама и погодностима, које је наведени закон омогућио приватницима који су градили и експлоатирали вициналне жељезнице. Пругу Рума–Врдник саградила је 1889. године обитељ Понгратз за потребе експлоатације свога рудника у Врднику. У ту сврху основали су Дионичарско друштво румско-врдничке локалне жељезнице. Друштво је за цијело вријеме свога егзистирања пословало с финанцијским добитком. Након што је године 1907. загребачки велепосједник Гуидо Понгратз пругу заједно с рудником продао држави, престао је и разлог постојања Дионичарског друштва румско-врдничке локалне жељезнице. Друштво је крајем 1907. ушло у процес ликвидације, који је завршио 11. српња 1908. Можемо закључити да је жељезничка мрежа Краљевине Хрватске и Славоније највећи развој достигла када је држава одлучила њену изградњу и експлоатацију препустити приватном капиталу, односно економском интересу (профиту). На економским интересима, односно господарско-прометним потребама крајева кроз који је пролазила изграђена је и експлоатирана такођер и вицинална жељезница Рума–Врдник.