Александар РАКОВИЋ
Институт за новију историју Србије, Београд
rakovic@gmail.com

Развој натуризма у Југославији на примеру Коверсаде (1961–1981)*

Резиме

Натуризам је на југословенску обалу стигао 1956. и израстао је у друштвени феномен. Југославија је видела натуризам као промоцију свог отвореног социјалистичког система, али је још више у њему видела прилику за добру зараду. Притом је југословенска пропаганда натуризма била знатно слабија од пропаганде иностраних агенција – посебно из Савезне Републике Немачке – чији су успеси пунили натуристичке капацитете у Југославији.

Друштвена клима у југословенском социјалистичком друштву била је таква да је јавна нагота, посебно женска, од краја шездесетих промовисана на филму, у позоришту, у штампи и рокенрол музици. Натуризам је стога био симпатисан посебно код београдске и загребачке забавне штампе, а праћен, толерисан и неосуђиван у туристичкој, политичкој и дневној штампи. Једини институционални критичар натуризма у Југославији била је Римокатоличка црква, посебно Црква у Хрвата.

Развој натуризма у Југославији одвијао се без плана и наметнули су га странци. Упркос тој стихији, натуризам је експлодирао услед интеракције повољних друштвених околности за јавну наготу, домаћих туристичких и привредних предузећа која су у натуризму видела извор огромне зараде, западних туристичких агенција које су на томе такође веома добро зарађивале и западних натуриста – највише из немачког говорног подручја – којима се веома допала југословенска обала и топла медитеранска клима.

Југославија је у седамдесетим и осамдесетим годинама имала највише натуристичких центара, кампова, хотела и плажа у Европи, али је Француска у осамдестим имала више натуристичких гостију јер су њени центри били већег капацитета. Обе земље су годишње имале отприлике милионску натуристичку посету или чак нешто више. Притом, Француска је имала развијену сопствену натуристичку културу која је Југославији недостајала. Камп „Коверсада“ у Врсару је био највеће натуристичко стециште у Европи после француског места Монталиве (Montаlivet).

Хотелско-туристичко предузеће „Анита“ из Врсара, у чијем се саставу налазио натуристички камп „Коверсада“ било је домаћин и саорганизатор Тринаестог конгреса Међународне натуристичке федерације (1972). То је био први натуристички конгрес у социјалистичкој земљи, а „Анита“ је била угледан фактор у самоуправном социјалистичком друштву Истре, Социјалистичке Републике Хрватске и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Римокатоличка црква је покушала да спречи одржавање овог конгреса, али у томе није имала никаквог успеха. Насупрот томе, републички и локални функционери Социјалистичке Републике Хрватске и Савеза комуниста Хрватске увеличали су својим присуством и говорима отварање натуристичког конгреса у „Коверсади“. Руководство Међународне натуристичке федерације узвратило је 1972. комплиментом „да је Југославија демократска земља, која је у својим схваћањима људске слободе отишла пола вијека испред осталих земаља“.

То је било велико признање југословенском социјализму и сигурно је допринело томе да се натуризам на југословенској обали развија без стављања препрека до самог краја Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.