Милана ЖИВАНОВИЋ
Институт за новију историју Србије
milana.zivanovic@yahoo.com
Политика сећања у Југославији на ослободилачке операције 1944.
и улогу Црвене армије*
Апстракт: У раду се на основу архивске грађе, мемоара и штампе анализира званична југословенска политика сећања на ослободилачке операције 1944. године и допринос Црвене армије. У фокусу анализе су новински чланци, говори државних званичника и меморијална архитектура.
Кључне речи: војне операције, ослобођење, Југославија, Црвена армија, меморијална архитектура
Резиме
Званична југословенска политика сећања на ослободилачке операције и улогу Црвене армије у њима доживљавала је промене у периоду од 1944. до 1975. године. Током те три деценије забележено их је најмање три и оне су биле афирмисане кроз говоре државних званичника, новинске чланке, као и меморијалну архитектуру. Првих послератних година истицан је најпре допринос совјетских бораца, а затим и југословенских, да би после Резолуције Информбироа била извршена смена у хијерархији и умањивана улога Црвене армије. У години у којој је обележена десетогодишњица ослобођења Београда, тај дискурс је доживео мање измене, али ће се 1964. званична перцепција приближити слици из 1944. Ипак, деценију касније уследила је нова промена. Званично сећање је, зависно од различитих политичких и идеолошких чинилаца, варирало.
* Чланак је резултат рада на пројекту Института за новију историју Србије Традиција и трансформација – историјско наслеђе и национални идентитети у Србији у 20. веку (№ 47019), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.