Оливера ДРАГИШИЋ
Институт за новију историју Србије
nowrunlolarun@gmail.com
„Покрет у планинама“:
антикомунистички покрет отпора у Румунији 1944–1962. године*
Апстракт: У раду се испитују почеци, организација, мотиви, деловање и циљеви оружаног антикомунистичког отпора у Румунији од 1944. до почетка 60-их година 20. века. Анализа актвности антикомунистичког покрета отпора представља наличје анализе процеса комунистичког освајања власти у тој земљи. Написан претежно на основу румунске литературе, са циљем да прикаже карактеристике антикомунистичке оружане борбе у Румунији, рад пружа могућност упоређивања сличних појава у Источној Европи током Хладног рата.
Кључне речи: Румунија, Хладни рат, Савезници, отпор, герила, комунизам
Резиме
У раду су приказане опште карактеристике различитих група које су у Румунији после Другог светског рата организовале оружану побуну против новог социјалистичког система. И поред чињенице да је отпор произилазио из унутрашњих карактеристика румунског друштва и послератне политике, извесно је да је и страни фактор имао значајну улогу у његовом организовању. До марта 1945. оружани отпор је био мотивисан интересима Немачке да одбрани своје позиције у Румунији, посебно у Плоештију. Са успостављањем владе Петра Грозе немачке акције су биле пресечене, али је оружани отпор добио нову динамику и мотиве са избацивањем „историјских странака“ из структуре власти. Од пролећа 1945. све је значајнији био утицај америчке обавештајне структуре у организацији оружане побуне у Румунији.
Оружани отпор је био најснажнији крајем 40-их година, што је била последица совјетског освајања структуре власти, са једне стране, и Резолуције ИБ-а, са друге стране, као и крајем 50-их као поседица немира у Мађарској. У отпору је учествовало највише Румуна (али и Немаца, Мађара и Украјинаца), припадника Народне сељачке партије (Јулиу Маниу), сељака, мушкараца између 35 и 50 година, а предводници чета су углавном били легионари који су на сарадњу са страним фактором пристали услед губитка својих позиција на крају Другог светског рата.
* Чланак је настао у оквиру пројекта Традиција и трансформација – историјско наслеђе и национални идентитети у Србији у 20. веку (бр. 47019) које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.