• tokoviistorije@gmail.com
  • tokovi.istorije@inis.bg.ac.rs
  • +381 11 339 89 41
  • Ћирилица
  • Latinica
  • English
  • Насловна
  • О нама
  • Упутство за ауторе
  • Најновији број
  • Архива
  • Контакт
  • Циљеви и делокруг
  • Етички принципи
  • tokoviistorije@gmail.com
  • tokovi.istorije@inis.bg.ac.rs
  • +381 11 339 89 41
  • Ћирилица
  • Latinica
  • English
  • Насловна
  • О нама
  • Упутство за ауторе
  • Најновији број
  • Архива
  • Контакт
  • Циљеви и делокруг
  • Етички принципи

Марко Б. МИЛЕТИЋ
Институт за савремену историју, Београд
marko.miletic1990@gmail.com

Инциденти на границама између Југославије и земаља Информбироа
(1948–1955)*

Апстракт: У раду се на основу архивских извора похрањених у Архиву Југославије и Војном архиву, као и објављених извора и релевантне историографске литературе анализира ток граничних инцидената између Југославије и земаља Информбироа. Покушали смо да у раду пружимо одговоре на низ питања: Колики је био број граничних инцидената? У ком периоду су они били најчешћи? Колико је било страдалих југословенских војника? Како је текао процес сређивања стања на граници?

Кључне речи: Југославија, Информбиро, Мађарска, Румунија, Бугарска, Албанија, СССР, гранични инциденти

Резиме

Отворени сукоб Југославије и земаља чланица Информбироа који је отпочео у лето 1948. најбоље су манифестовали стални гранични инциденти. Њихов почетак бележимо у данима који су непосредно претходили објављивању Резолуције Информбироа 28. јуна 1948, а трајали су готово свакодневно до почетка 1955. године, када се њихов број знатно смањио, а југословенске процене су говориле да се више не ради о организованим провокацијама већ о грешкама и самовољи појединаца. У временском периоду између почетка и краја организованих граничних инцидената југословенски органи су у прецизним извештајима регистровали 8.261 гранични инцидент који су изазвале суседне информбироовске земље. Највећи број њих је забележен у периоду између 1951. и 1953. године, да би након Стаљинове смрти и почетка процеса нормализације односа две стране, он почео да опада. У инцидентима живот је изгубио двадесет и један југословенски граничар. Осим тога, рањено их је тридесет и три, а отето осам. У другој половини 1953. и током 1954. Југославија је потписивањем споразума о спречавању граничних инцидената и њиховом испитивању, као и о уређењу и обнављању граничних ознака, са суседним земљама чланицама Информбироа успела да пограничне односе дефинише на међународно-правној основи, што је допринело нормализацији стања на границама.

Nazad

© 2016 Институт за новију историју Србије

  • tokoviistorije@gmail.com
  • 011 339 89 41