Јарослав Валеријанович ВИШЊАКОВ
Московски државни институт за међународне односе
Министарства иностраних дела Русије
vishnyakov@yandex.ru
Дунавски транзит.
Руска војна контрабанда у годинама Првог светског рата
Апстракт: Чланак се бави мало познатом темом из историје Првог светског рата – делатношћу руске војне контрабанде на Дунаву 1914–1915. године. У српске луке на Дунаву из Русије нису достављани само наоружање и муниција потребни савезничкој армији већ су оне коришћене и за руске војне интересе – за превожење из земаља Антанте савремене опреме за руску војску, опреме коју руска индустрија није довољно или није уопште производила.
Кључне речи: војна контрабанда, Русија, Србија, Први светски рат, Шебунин
Резиме
Руско-српска војна сарадња у годинама Првог светског рата је у довољној мери осветљена у руској и српској историографији. Знатно мање је истраживачима позната друга тема – коришћење српских речних лука на Дунаву за потребе руске војне контрабанде – превоз из земаља Антанте савремене опреме неопходне руској армији, опреме коју руска индустрија уопште није производила или је то чинила у недовољном броју. Организација тог транзита је била омогућена потпуним потискивањем Аустријанаца са српске територије децембра 1914. и успостављањем релативног затишја на српско-аустријском фронту. Погодност дунавског пута, уз господарење Антантине морнарице у Средоземном мору, могла би се упоредити са нивоом испорука наоружања које су у Русији спровођене преко лука Архангелск и Мурманск. Ради остварења тих замисли у Солуну је била основана „Посебна организација за превоз војне робе преко Балканског полуострва“, у извештајима за унутрашњу употребу незванично именована као „војна контрабанда“. На њено чело је био постављен бивши генерални конзул у Константинопољу, редовни државни саветник Алексеј Фјодорович Шебунин. Руске војне власти су планирале да рашире делатност војне контрабанде и обезбеде њено функционисање на сталној основи, али је у јесен 1915. транзит био прекинут услед пораза Србије. Без обзира на то што руска војна контрабанда није успела да оствари значајан ниво војних испорука, истраживање њене делатности је тесно повезано са изучавањем општих питања стратешког присуства Русије у дунавском региону почетком 20. века, што би могло да постане предмет нових истраживања како руских тако и страних историчара.