Апстракт: Рад прати школовање групе српских студената у Америци непосредно после окончања Првог светског рата, које је остварено захваљујући ангажовању америчке докторке Розалије С. Мортон. Напори у реализацији просветне сарадње, искуство и резултати школовања у Америци, перцепција улоге појединца у процесу модернизације државе порекла, лични ангажман, као и отвореност српског и југословенског друштва за утицаје са стране предмет су анализе.
Кључне речи: Розалија С. Мортон, српски студенти, амерички колеџ/универзитет, Међународни српски образовни комитет, Сједињене Америчке Државе, Куба, Србија, Краљевина СХС
Резиме: Захваљујући ангажовању докторке Розалије Мортон, америчке школе непосредно после Првог светског рата постају отворене за један број српских ђака из Краљевине СХС. Америчка докторка добро је увиђала значај образовања за развој једне земље, а посебно оне која се суочaвала са трагичним последицама ратних година. Њена иницијатива је добила, може се рећи очекивано, пуну подршку званичника југословенске државе имајући у виду да је школовање на страним универзитетима било део просветног искуства у српском друштву. С обзиром на значај пољопривреде за будући развој земље, приоритет је дат школовању српских студената на америчким пољопривредним колеџима, али је неколицина ђака упућена и на студије архитектуре, медицине, уметности. Једнака могућност школовања пружена је кандидатима оба пола. Студирање у Америци је увело српске ђаке у свет америчке стварности, а њихов боравак је био обележен новим искуствима, сазнањима, али и изазовима. Упркос повременим разочарањима и искушењима, резултати школовања већине студената су оправдали напоре докторке Мортон. Њиховим школовањем отворена је перспектива за лични напредак, створене су могућности примене стечених знања и отворени нови простори за просветну и културну сарадњу.