Александар ЖИВОТИЋ
Катедра за историју Југославије
Филозофски факултет, Београд
aleksandar.zivotic@f.bg.ac.rs

Совјетска дипломатија о првим данима окупације Србије (април–јун 1941)

Апстракт: У раду се, на основу необјављених и до сада највећим делом непознатих документарних извора проистеклих из рада совјетске дипломатске службе, анализира поглед совјетске дипломатије на последице југословенског војног слома током Априлског рата, карактер окупационе поделе југословенске територије с посебним освртом на српски национални простор, успостављање окупационог система, образовање окупационих управних органа, прве политичке, економске и репресивне мере немачких војних власти, проблеме у снабдевању становништва, обнову разрушене инфраструктуре и евакуацију дипломатских мисија из Београда.

Кључне речи: Србија, Југославија, Совјетски Савез, Београд, Априлски рат, окупација, 1941, дипломатија

Резиме

Совјетско посланство је по завршетку Априлског рата и капитулација Војске Краљевине Југославије остало у Београду још око месец дана. За то време се упркос строго контролисаним изворима информација и надзираном и ограниченом кретању својих дипломатских службеника, совјетска мисија упознала с карактеристикама немачког окупационог режима на простору Југославије, а посебно у ужем делу Србије који се нашао под директном немачком војном управом. Слика која је формирана посматрањем организације немачких војних и цивилних власти на терену, као и коришћења домаћих органа управе у циљу ефикаснијег спровођења главних мера окупационе политике, послужила је као основна представа совјетских дипломатских органа о начину немачке управе на окупираним територијама, док је анализа начина експлоатације подручја која су окупирали Немци представљала начин да се сагледа темељно организован и осмишљен систем потпуног економског искоришћавања. Информације добијене из Београда су у надлежним управама Народног комесаријата за иностране послове допуњаване вестима које су стизале од совјетских дипломатских представника из других европских престоница. Совјетске дипломате су настојале и да неутрално сведоче о суровом окупационом поретку према српском грађанству и размерама разарања Београда и Србије током Априлског рата. Време које је провела у окупираном Београду, совјетска дипломатска мисија је искористила и да изврши анализу и процену политичког стања у Србији и могућности организовања отпора окупатору.

Nazad