Александар В. МИЛЕТИЋ
Институт за новију историју Србије, Београд
samiletic82@gmail.com
Милован Ђилас и француски социјалисти 1950–1954.[1]
Апстракт: Почетком 50-их година, у склопу тражења различитих модела сарадње Југославије са Западом, отпочела је и интензивна сарадња са западним социјалистима. Као човек из самог врха југословенског вођства, Милован Ђилас је у тим процесима играо важну улогу. Тема овог рада односи се на једну мање познату епизоду у Ђиласовој политичкој биографији, на његову делатност у сарадњи са француским социјалистима, пре свега сагледану из позиције његове улоге као југословенског државног и политичког званичника, од почетака поменутих процеса до његовог пада са власти.
Кључне речи: Милован Ђилас, француски социјалисти, југословенски комунисти, левица
Резиме
После Резолуције Информбироа 1948. године, Југославија је доспела у врло сложену међународну позицију. Без подршке на Истоку, југословенско руководство је било принуђено да сарадњу тражи на Западу. Тако су се, поред осталог, и западни социјалисти наметнули као врло повољан фактор за повезивање Југославије са Западом, па је са њима на почетку 50-их година успостављена врло динамична сарадња. Први контакти са Социјалистичком партијом Француске (SFIO) у том правцу започети су 1950, а интензивна сарадња успостављена је током 1951. године. Као једна од водећих личности југословенског руководства, Милован Ђилас је, у својству председника Спољнополитичке комисије ЦК КПЈ, играо важну улогу у тим процесима. Заједно са Жоржом Брителом, младим француским социјалистом, Ђилас је трасирао пут за веома успешну сарадњу југословенских комуниста и SFIO у наредним годинама. То је подразумевало бројне контакте двеју страна, посете делегација француских социјалиста Југославији, а врхунац ових активности свакако представља посета високе делегације SFIO, на челу са генералним секретаром Гијом Молеом, на пролеће 1952. Ђилас је у овом периоду имао бројне званичне и незваничне сусрете и разговоре са представницима француских социјалиста, размењујући са њима мишљења по бројним актуелним питањима, како из домена спољне и унутрашње политике тако и из сфере идеологије. Ови контакти и разговори свакако су оставили трага у сарадњи са SFIO, доприневши тиме у знтаној мери унапређењу југословенских активности у сарадњи са западним социјалистима.
[1] Чланак је резултат рада на пројекту Срби и Србија у југословенском и међународном контексту: унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници (N°47027) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.