Горан МИЛОРАДОВИЋ
Институт за савремену историју, Београд
goranm065@gmail.com
Хрватски „рашомон“: југословенска штампа о покољу у Керестинцу 16. априла 1936. године
Апстракт: Чланак истражује случај линча који се догодио у околини Загреба 16. априла 1936. године. Наредних дана опозициона и провладина штампа су сасвим различито извештавале о том покољу. Хрватскa сељачкa странкa је постигла да тај догађај на суду буде третиран као политичко, а не правно питање. То је водило суспензији закона и дерогирању државних институција. Пет година пре него што ју је захватио рат, Југославија је показивала знаке распадања, а њена централна власт се налазила у сталној дефанзиви пред центруфугалним силама.
Кључне речи: Краљевина Југославија, Хрватска сељачка странка, четници, усташе, штампа, линч
Резиме
Политичка криза у Европи 30-их година се постепено кретала ка свом врхунцу, док је у Југославији расла напетост и множили се сукоби који су водили слому државе. У дворцу Керестинец и селу Ракитју недалеко од Загреба убијено је десеторо људи: осам мушкараца, једна жена и једна девојчица. Неки убијени су били чланови владајуће Југословенске радикалне заједнице. Убили су их сељаци из тог краја, под оптужбом да су „четници“. У линчу је учествовало неколико хиљада људи, а подстакли су их истакнути чланови Хрватске сељачке сранке (ХСС) својом демагогијом. Оптужене за убиства је бранило вођство ХСС-а. Судски процес је постављен као политичко, а не правно питање и завршио се ослобађањем услед недостатка доказа. Сутрадан после злочина провладина и опозициона штампа су потпуно различито писале о том догађају. Загребачки Јутарњи лист и београдска Политика су интонирали јавно мњење, а остале новине су следиле писање та два листа. Убрзо су из штампе нестали изрази „покољ“ и „крвопролиће“, које је заменио неутрални термин „догађај“. На то је утицао политички опортунитет да се психоза не заоштрава током трајања дијалога власти и опозиције око „хрватског питања“. Слабост државе је водила суспензији закона и опадању ауторитета институција. Пет година пре рата Југославија је показивала симптоме распада, а њена централна власт се налазила у сталној дефанзиви пред центруфугалним силама.