Токови историје 3/2019
Далибор Велојић
Улога војске у развоју стрељачког спорта у Краљевини СХС/Југославији
Апстракт: На основу грађе похрањене у Архиву Југославије, у фонду Министарства физичког васпитања народа, Војном архиву, као и на основу литературе, рад приказује улогу војске у развоју стрељаштва у Југославији у периоду између два светска рата. Као чисто војнички спорт, стрељаштво је свој ослонац налазило у војној организацији и ангажовало велики број официра и војника на такмичењима или у управама локалних клубова. Поред тога, војни врх је и законским регулативама озваничио надлежност над овим спортом.
Кључне речи: Краљевина СХС/Југославија, војска, стрељаштво, Министарство војске и морнарице, спорт
Оснивање дружина и организација стрељачког спорта у Краљевини СХС/Југославији, с обзиром на његов војнички карактер, било је везано за активно ангажовање Министарства војске и морнарице, што је подразумевало набавку и поклањање, односно продају оружја и муниције стрељачким дружинама, као и учешће официра у обуци и на такмичењима. Значајну помоћ гарнизони су стрељачким друштвима пружали око обезбеђивања стрелишта, а то је веома олакшавало вежбе. Ангажовање појединаца из војске, нарочито команданата места, унапредило је доста рад дружина, посебно у пограничним крајевима. Надзор над овим спортом војска је делила са надлежним Министарством физичког васпитања народа, и то је било регулисано законским актима. Покушај министра војног да спроведе апсолутну контролу ради лакшег функционисања није уродио плодом пошто је овај спорт подразумевао сарадњу са различитим цивилним друштвима и организацијама за које су била надлежна остала министарства.