Токови историје 3/2019
Резиме
Вера Гудац Додић
Старење у Србији у 20. веку: родна перспектива
Апстракт: У тексту су назначена нека истраживачка питања везана за роднe аспектe старости. Дате су основне напомене о убрзаном демографском старењу, историјски осврт на процесе старења у Србији и указано је на полну неравнотежу међу старијим становништвом, односно на феминизацију старости. Представе и перцепције старости и старијих женских особа, као и њихово представљање на домаћем филму такође су део овог рада.
Кључне речи: демографско старење, феминизација старости, жене трећег животног доба, представљање старости
Убрзани процеси демографског старења у Србији смештају је међу државе са најстаријом популацијом у Европи. Стање у којем готово петина становника има више од 65 година живота значајно детерминише укупан развој друштва у Србији и има снажне економске и социјалне импликације. У том контексту, све је већи значај проучавања старости из различитих перспектива, последица и исхода старења. У овом раду назначена су поједина истраживачка питања везана за родне аспекте старења. Масовни медији значајно утичу на обликовање друштвене слике о старима. Истовремено, медијске преставе жена трећег доба често подржавају различите стереотипе или их пак пројектују. Презентација старијих жена на филму у тексту се посматра у неколико насумично изабраних филмова српске и југословенске кинематографије. Садржаји у којима се срећу филмски ликови жена трећег доба нуде различите слике старости. Фигуре старијих жена углавном су биле на маргинама филмског наратива, али су некад исказане кроз веома комплексне ликове.