Токови историје 3/2019
Резиме
Корнелија Ајлец
Европска платна унија и преговори о приступању Југославије
Апстракт: Кроз призму оригиналних извора које се чувају у Националном архиву САД-a и секундарне литературе, чланак се бави америчким аспектом преговора са ФНР Југославијом за приступање Европској платној унији (ЕПУ) који су трајали између 1950. и 1958. године, са главним циљем уклањања препрека у трговини Западне Европе. Југославија никад није постала пуноправна чланица, али јесте постала повезана са њом непосредно пре него што је Унија укинута, кад је Југославија постигла конвертибилност за спољнотрговински робни баланс.
Кључне речи: Југославија, Организација за економску сарадњу и развој, ОЕЕЦ, економска помоћ, Европска платна унија
Идеја прикључења Југославије европском систему клиринга и конвертибилности валута није настала из жеље за интеграцијом у Западни блок уопште, већ из чисте потребе. Почетком 50-их спољнотрговински биланси Југославије били су у дефициту, што је негативно утицало на њен економски раст и општи развој. Сходно томе, југословенска влада је лобирала за пуноправно чланство у Европској платној унији. У то време Сједињене Државе су биле највећи трговински партнер Југославије и давале су највећу финансијску и војну помоћ. Примјењујући своју политику приближавања Југославије Западном блоку након кризе Коминформа 1948, настојале су да утичу на своје западноевропске савезнике да Југославији омогуће коришћење неких механизама које спроводи ЕПУ. Међутим, у почетку су државе чланице оклевале да се Југославија приближи Унији због политичких разлога око Трста. Касније су прикључивање спречили велики трговински дефицити са већином земаља чланица ЕПУ. Међутим, 1953. Југославији је дозвољено да ступи у чланство ЕПУ и користи неке од његових механизама. Дакле, до 1958. године Југославија је постигла конвертибилност валуте заједно са осталим западноевропским земљама, што је био један од мотива за успостављање ЕПУ као организације.