Токови историје 3/2019

Резиме

Јелена Рафаиловић 

Eкономска структура становништва Краљевине СХС 

У раду је представљенa економска структура становништва Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца/Југославије на основу података два пописа 1921. и 1931. године на демографском и економском нивоу кроз анализу различитих показатеља. Резултати анализе указају на неколико закључака који доприносе тези о Краљевини Југославији као неразвијеној економској држави, са доминантним пољопривредним становништвом и бројним структурним проблемима. Са високом стопом раста становништва Краљевина је била у другој фази демографске транзиције, али просечна стопа смртности, стопа смртности одојчади и узроци смртности указују на слабије економске услове у земљи. Према старосној структури становништва са 5,6% становништва старијег од 65 година спадала је у групу земаља које се могу окарактерисати као „зрелe земљe“, односно државе у индустријској транзицији. Расподела становништва у градовима је одражавала регионалне специфичности појединих покрајина, као и постојећи ниво урбанизације и индустријализације. Несумњиво, становништво је, према занимању, било претежно аграрно (77–78%) и пренасељено (43–61,5%), што је био мање фактор економског раста, а више преоптерећења. Запослени у другим индустријама су имали одређен раст током деценије, али недовољно за структурне промене (у индустрији од 9,9% до 11%, у трговини 4,4% до 4,9%). Разлике у регионалним структурама су јасно уочљиве: економски развијеније покрајине, Словенија, Хрватска и Војводина, имале су мањи природни прираштај, старије становништво, нижи степен зависности запослених, а Босну и Херцеговину и југ земље карактерисали су висок природни прираштај, младо становништво и висока незапосленост.