Токови историје 3/2019

Резиме

Бојан Симић 

Милан Стојадиновић и гроф Ћано – историја једног пријатељства

Апстракт: На основу архивске грађе, мемоарских списа и релевантне литературе анализира се однос између министара иностраних послова Југославије и Италије Милана Стојадиновића и Галеаца Ћана, у времену пред Други светски рат. Овај однос имао је велики утицај и на односе две земље у периоду између 1936. и 1939. године.

Милан Стојадиновић и Галеацо Ћано су били министри иностраних послова, први Југославије, други Италије, у годинама непосредно пред избијање Другог светског рата. Ове две државе, које су у ранијим периодима често имале супротстављене позиције, тада су почеле да сарађују. Политику, којој су смернице давали шефови држава Мусолини и кнез Павле, два министра су спроводила и притом јој давала свој лични печат. Ових година састајали су се више пута: у Југославији 1937. и 1939. и у Италији 1937. и 1938. Радило се о двојици сличних људи, хедониста, који су уживали у животу, волели плес и лепе жене. Иако је један био старији од другог петнаест година, били су сличног духа и погледа на свет.

Однос Милана Стојадиновића и грофа Ћана био је много блискији него што се раније претпостављало. Одликовало га је пријатељство, које се развило што у директном контакту што преко посредника, пре свега дипломатских представника двеју земаља. Било је ту честих размена мишљења о темама од заједничког интереса, па и размене докумената, али и директних молби за рад у складу са италијанским интересом, као и интересом Југославије. То се пре свега односило на Стојадиновићево деловање унутар Мале и Балканске антанте, односно италијански утицај на ревизионистичке земље. Те иницијативе су биле понекад успешне, понекад само делимично, а било је случајева када Стојадиновић није могао а ни желео да тим молбама изађе у сусрет. Он их наравно није одбијао директно, већ се служио разноразним изговорима.