Токови историје 2/2019

Ирена ЉУБОМИРОВИЋ
Департман за историју
Филозофски факултет, Ниш

Јасмина ШАРАНАЦ СТАМЕНКОВИЋ
Департман за историју
Филозофски факултет, Ниш

Прилог биографији професора Београдског универзитета Николе Вулића

Апстракт: Српска историографија је крајем 19. и у првој половини 20. века изнедрила један број историчара ерудитског образовања, међу којима се својим научним опусом издваја академик и професор Београдског универзитета Никола Вулић (1872–1945), који заслужено заузима значајно место у развитку домаће и стране историографије. У више од 550 радова на српском и већем броју страних језика, бавио се разним проблемима историје античког света, највећим делом римске историје. Научна вредност бројних његових расправа је велика и зато оне и данас представљају полазну тачку у истраживању појединих проблема.

Резиме

Овај рад је покушај да се представи личност и научни рад Николе Вулића, академика и професора Београдског универзитета. У раду је коришћена научникова необјављена рукописна заоставштина која се чува у Архиву Српске академије наука и уметности и у Народној библиотеци Србије. Захваљујући овој заоставштини било је могуће дати студију о његовој личности и најважнијим моментима у његовој богатој каријери. Значајни су његови резултати на пољу археологије, епиграфике, класичне филологије и античке историје. Написао је више од 550 радова. Његов истраживачки метод је био веома карактеристичан, у његовим расправама критички апарат је релативно оскудан. У радовима нема дискусије о ранијим схватањима и нема позивања на аргументе претходних истраживача.

Током Првог светског рата Вулић је боравио на Универзитету у Клермон Ферану, где му је француска влада дозволила да држи предавања и српским и француским студентима. У клермонским новинама је објавио бројне чланке у којима је описао страхоте које је Србија пролазила током рата. Након рата је напустио Француску. Француска влада се одужила овом великом научнику тако што га је изабрала за почасног професора Универзитета у Клермон Ферану. Он је постао и дописни члан Француске академије наука.

Био је и иницијатор и покретач оснивања Народног универзитета у Београду, као и сличних институција у читавој Србији. Вулићев допринос изучавању античке историје учинио га је једним од најбољих истраживача у првој половини 20. века. Критиком историјских извора и применом строгих правила историјске методологије он је својим радовима постао узор потоњим генерацијма историчара антике.