Токови историје 2/2019
Весна АЛЕКСИЋ
Институт економских наука, Београд
Национални одбор за слободну Европу и посета делегације америчког Конгреса Југославији 1952. године – прилог проучавању југословенско-америчких економских односа у 20. веку[1]
Апстракт: Политичко разилажење Југославије и СССР-а 1948. довело је југословенску економију у изузетно тежак положај, а то је додатно подстакло југословенске званичнике да нормализују трговинске односе са Сједињеним Државама, с обзиром на то да испоруке из Источне Европе и Совјетског Савеза ни до тада нису могле да задовоље потребе веома амбициозног петогодишњег плана. Америчке дипломате су брзо схватиле потенцијал расцепа Тито–Стаљин, мудро одустајући од отвореног политичког условљавања. Овај рад посвећен је анализи начина на који је, од 1948. до 1952, политички естаблишмент САД-а утицао на већу политичку одговорност и отвореност Југославије кроз пружање економске помоћи и заузврат био спреман да истраје у помагању „комунистичког савезника“, упркос противљењу југословенске емиграције, чије је активности истовремено финансирао кроз рад Националног одбора за слободну Европу.
Кључне речи: привредни односи, Jосип Броз Тито, економска помоћ, југословенска емиграција, Национални одбор за слободну Европу, Сједињене Америчке Државе
Резиме
У чланку је приказана генеза југословенско-америчких економских односа након Резолуције Инфромбирoa 1948. године, када је дошло до политичког одвајања Југославије од СССР-а. Ови односи су се првенствено заснивали на огромној економској помоћи коју је Југославија добијала од Сједињених Држава и која је на крају почела да утиче и на економску политику земље. Истовремено, добри односи две земље збуњивали су југословенску политичку емиграцију у САД-у, организовану у то време у оквиру Националног комитета за слободу Европу у Њујорку. Амерички званичници, покушавајући да смире југословенску емиграцију, дозволили су објављивање извештаја Конгресне комисије Сједињених Држава о посети Југославији 1952. у билтену југословенскe управе Националног већа при Националном комитету за слободну Европу. Овај извештај детаљно описује политичке, економске и верске прилике, објашњава геостратешке разлоге за подршку Југославији, али и јасно наглашава критички став америчке делегације према комунистичком режиму, посебно у области кршења људских права, као и у области верских и политичких слобода. Вредност овог извештаја такође се огледа у презентовању детаљног статистичког прегледа помоћи и зајмова које је Југославија добила од западноевропских земаља и Сједињених Држава од 1945. до 1952. године.