Токови историје 2/2019

Срђан ЦВЕТКОВИЋ

Ко је све био на Голом отоку?

Број и структура политичких кажњенка који су били на преваспитавању у ,,Предузећу Мермер“ и другим логорима

Апстрaкт: Рад доноси нове чињенице и анализу бројa и структуре политичких кажњеника у Југославији који су прошли логоре и затворе као ,,ибеовци“ 1948–1956. На основу од скоро доступних докумената из архива тајне полиције данас је могуће до детаља утврдити број као и националну, социјалну и полну структуру жртава политичког прогона на Голом отоку и у другим логорима. Такође је могуће врло прецизно реконструисати методологију терора, логорашке услове и улогу државних институција и Партије у организовању прогона и спровођењу тортуре.

Кључне речи: Голи оток, логори, комунизам, СФРЈ, политички затвореници

Резиме 

Рад доноси нове чињенице о броју и структури политичких кажњеника који су прошли логоре и затворе као ,,ибеовци“ 1948–1956. На основу од скоро доступних докумената из архива тајне полиције данас је могуће до детаља утврдити број, националну, социјалну и полну структуру жртава политичког прогона. Такође је могуће врло прецизно реконструисати методологију терора и тортуре, логорашке услове, као и улогу државних институција у организовању прогона и спровођењу тортуре. Број људи, стуктура и интетзитет репресије и положај политичких затвореника у логорима и затворима били су тако одређени и пулсирају у складу са општом друштвено-политичком ситуацијом. Укупно је, према службеним документима, прошло Голи оток више од 16.288 људи. Срби и Црногорци чинили су више од две трећине осуђених ибеоваца, док је најмањи удео међу Словенцима. У социјалној структури ухапшеника, укупно гледано, изразитије су заступљени у односу на укупан број у друштву стари борци, студенти, нижи партијски функционери, војници (нарочито нижи официрски кадар) и полицајци и припадници Удбе.

Терор је кулминирао 1949–1951. да би потом поступно опадао у ритму односа Москве и Београда. Као таоци односа две партије и после 1958, стаљинисти су били сталан предмет надзора и провера безбедносних служби, често хапшени и затварани, нарочито у време кризних политичких ситуација (1958, 1968, 1980). Веза и сарадња између прогоњеног и политичке полиције остаје и после издржавања казне. Многи су врбовани или путем психолошких притисака приморавани да раде за службу као достављачи све до краја осамдесетих година.